Da li ste gledali seriju “Grace and Frankie”? “Nevine laži”, “The Morning Show”? Da li primećujete trend koji poslednjih godina sve više uzima maha i nema nameru da stane? Da, veći broj zanimljivijih ženskih uloga i priča ali i nešto više od toga: sve više i više žena preko četrdeset godina koje, osim što ih igraju, te iste uloge i stvaraju. Ako je popularna kultura merilo nečeg, a ona to jeste hteli mi to da priznamo ili ne, onda je ovo signal da stasava jedna nova generacija žena. Generacija koja nema nikakve veze sa godinama. Srpski jezik, baš se čudim, za nju nema ime ali engleski ima i za sad to ime koristi ceo svet: perennials. Volim da ga koristim zato što mi nešto izgleda kao da su ga smislile same, zato što ne implicira nijedan rod niti je pritajeno pasivno-agresivno. Naprotiv, perennial na engleskom označava višegodišnju biljku, posebno onu koja cveta, a prvobitno jednostavno znači „nešto što neodređeno dugo traje“.
Dakle, perennials su žene koje ne prestaju da traju i cvetaju. Lep koncept, zar ne? Ako mi neko kaže kako niko ženama nikada nije branio da traju, podsetiću ga samo na to da se za muškarce kaže da stare kao dobro vino, a za žene pa… Nema potrebe da ističem koliko društvo određuje životne uloge ženama unapred i to često samo na osnovu godina. Onima koje se ne uklapaju se vrlo često lepe razni epiteti, kao da im nešto fali. Društvo voli kutije i sve što je lepo u njih upakovano. Namerno govorim društvo, ne samo muškarci pošto je ovo fenomen koji seže mnogo dalje. I zato mi je drago kada vidim da se popularizuju neke do sada retke stvari i to iz ženske perspektive. Znate, ja koja jesam informisana, koja volim istoriju (filma pogotovo) i koja sam odrasla u vrlo liberalnoj porodici i ja sam Jane Fondu (81) znala prvo kao „onu ženu kojoj je tata Henry Fonda sa kojim glumi u filmu „Letnjikovac na zlatnomjezeru““, zatim kao Barbarellu pa kao aerobik-ženu pa tek onda kao nekog ko je borac za ljudska prava – kako manjina, tako i svoja sopstvena. Tek sam kao odrasla shvatila njenu vrednost kao javne figure i to ne zato što mi je neko rekao, nego zato što sam gledala sama. Jane Fonda je žena koja, ako joj priliku niko ne pruža, ona je stvori sama i sama je svoj kapital. Jednom rečju, duhovna majka u praksi svih #metoo i #equalpay hashtagova i mlađih žena koje stoje iza nje.
Realno, vremena se menjaju. Da, veliki deo žena i dalje bore smatra sudbinom gorom od smrti i diskriminacija na osnovu godina je gde god se okrenete. Ipak, žene preko četrdeset i pedeset godina počele su da dominiraju onako kako do sada nisu. En masse. Danas su one čitavo pleme – često ujedinjeno – koje do svojih ciljeva uglavnom dolazi u grupama. Pogledajte prošlogodišnju “Miljenicu” i dodele nagrada na kojima su se Olivia Colman (46), Rachel Weisz (50) i Emma Stone (31) držale za ruke kao uzbuđene devojčice koje uživaju u svakom momentu svog zasluženog trijumfa. Tilda Swinton (58) je nebesko stvorenje, van svake kategorije, za nju godine, kao i većina drugih zakona prirode, ne važe. Cate Blanchett je sublimacija intelekta, prave doze drskosti, seksipila i neizvinjavanja koje čine da je pratite pogledom gde god da mrdne. Nicole Kidman (52) i Reese Whiterspoon (44) su “Nevinim lažima” napravile presedan (šta god ja mislila o drugoj sezoni). Jennifer Aniston (50) je skršila Instagram jednom muljavom slikom iz svoje dnevne sobe, a zatim uspela skoro isto kada su je snimili da se pozdravlja sa bivšim mužem iza kulisa na Zlatnim globusima. Diane Keaton (73) je iz običnog zezanja postala i Insta modna ikona – to što je ikona univerzuma od sedamdesetih na ovamo nije joj bilo dovoljno – izdala je i knjigu o uređenju svoje kuće, pravi svoje vino i kod Ellen DeGeneres merka Justina Beibera. Tu su i Julianne Moore (58), Penelope Cruz (45), Kate Winslet (44) i Julia Roberts (51). Zatim supermodeli Cindy (54), Naomi (49 i nova zvezda Youtubea), Christy (51). Salma Hayek (53) je pritajena modna kraljica na prestolu Keringa iako se i dalje oblači kao na plesnom takmičenju i znate šta? Neka je, može joj se i ima prava na to. Isto kao što ni J.Lo (50) ne treba da skine svoj šljokičasti triko dok sama to ne poželi. Iskreno, mislim da je vreme da ponovo cenimo autentičnost više nego opšteprihvaćeni “dobar ukus” koji sad već gomila imitira bez ikakvog razumevanja (e, to je već modni zločin). Jenna Lyons (51) je modna ikona postala kao odrasla osoba, zar ne?
Skoro sve su ovo žene čije verzije iz devedesetih trenutno obožavamo – neko prvi put, neko već u drugom krugu – i koje danas ne gube na značaju. Da li im privatno smetaju mlađe i lepše od njih, to već ne znam i ne mogu da garantujem ali sam sigurna da imaju dovoljno samopouzdanja da nikog ne ruše sa merdevina iza sebe. Biti perennial ne znači truditi se da imas zauvek dvadeset – ko nije shvatio da je to nemoguće iz primera Lindsey Lohan, šta ću mu ja – već upravo suprotno: znači nositi svoje godine i sve dobro što uz njih dolazi ali i držati korak sa vremenom. Imati prijatelje svih godina, raditi ako vas to veseli, jednom rečju učestvovati u životu onako kako vama samima odgovara. Koliko tačno imaju godina? To je nemoguće odrediti, a nije ni presudno.
Te iste godine sam namerno pisala u zagradama. U inat. U inat tabloidima koji ih stavljaju pored svakog ženskog imena uz fotografije na plaži i drugih paparaco egzibicija. Stavila sam ih zato što mislim da nema potrebe da se kriju, onako kao neku vrstu medalje koju bi trebalo da nose sa ponosom.
Znam da je činjenica da se sada ovakve priče pojavljuju u serijama i filmovima rezultat toga što se nekoliko prvih eksperimenata pokazalo (vrlo) isplativim. Nemam iluzija da ih bilo ko pravi samo iz ideala i dobrote srca svog ali krajnje je vreme da se svet opepeli da su žene u svim godinama sila i da im se pruži ono što žele. Bilo da se radi o izboru, farmerkama, seriji ili kozmetici.