Znamo svi onu izreku da je mišljenje kao du*e zato što ga ima svako. Istina je da svako ima i glavu ali nešto u povezivanju zadnjice i mišljenja dosta govori o tome koliko im je priroda ponekada slična. Nije baš svako najrelevantnije na svetu. Znamo i to da je ova izreka posebno primenljiva na današnjicu kada je mišljenje i kritiku lakše nego ikada izneti, pitao vas neko nešto ili ne, kao i to da je možda najveća sreća u tome prosto nemati ga. To jest imati ga, ali ne iznositi baš svako na sve strane. Tu temu je predivno potkačila i Billie Eilish na svom koncertu u Majamiju u okviru turneje. Ali da počnemo od početka.
Billie Eilish je u nekoliko navrata veoma otvoreno i iskreno pričala o problemima sa izgledom koje je imala kao mlađa, i dijagnozi telesne dismorfije. Radi se o mentalnom poremećaju u kom osoba zaista nije u stanju da objektivno vidi svoje telo, da bude racionalna u rasuđivanju toga kako izgleda i veći deo vremena provodi opterećujući se svojim izgledom, naravno, fokusirajući se isključivo na mane kojima postane opsednuta, a koje drugi najverovatnije i ne primećuju. Ovo je ozbiljan poremećaj koji vodi u depresiju, i dalje, i koji zahteva puno rada na sebi, a na prvom mestu učenja kako da se iskreno zavolimo, i ne kažnjavamo zbog onoga kako izgledamo i kako ne. Ti dani možda jesu prošlost za nju, ali aktivizam po tom pitanju nije, i sa sve većom popularnosti i brojem fanova, Billie Eilish je postajala glasnija na temu osećanja i stanja kroz koje osoba koja ne voli svoje telo prolazi i u svakoj prilici apeluje da svi, a pogotovo mladi u kritičnim godinama “budu dobri prema sebi”. “Nekada vidim devojke sa ožiljcima na rukama, i to mi slama srce. Zato što znam. Bila sam tu.”
Ovaj put se još jednom obratila svima onima koji se stide sebe i svog tela, a još više ostalima koji čine da se tako osećaju, i uopšte društvu koje osuđuje – žene na prvom mestu, ali ni muškarci nisu baš potpuno izuzeti nerealnih standarda. Billie Eilish je poznata po velu misterije i svih drugih tkanina koje je obavijaju budući da su uz nju u modnom rečniku “slojevito” i “oversized” podignuti na viši nivo. Zato što ne želi poglede i komentarisanja, zato što ne želi da bude predmet priča, i veoma tendenciozno bežeći od seksualizacije, Eilishova je postala sinonim za oversized garderobu. Međutim, komentare je očigledno nemoguće izbeći jer je vremenom baš iz tih razloga postala tema, ili primer za kritikovanje drugih. Obračunavajući se sa istim, na svom koncertu u Majamiju, prikazala je video u kom gotovo ritualno skida svoju trenerku, pa i majicu, pre nego što uđe u crni bazen, a u govoru koji prati video Billie je dotakla sva ona pitanja koja se vrte oko nje, i napravila hrabro, mini remek delo i mini revoluciju. Pričala je o mnogo toga važnog u “kaži budi dama” maniru. O mišljenjima koja ljudi daju sebi za pravo da imaju o njenim mišljenjima, o njenoj muzici, o odeći, o telu. Neki mrze ono šta nosi i prozivaju kako ni na crvenom tepihu nije mogla da dođe u nečemu “prigodnijem” ali šta je prigodnije od onoga što ti je udobno i nosi tvoju istinu? Neki ljudi je baš zbog toga hvale, neki koriste priliku da posrame druge, neki da posrame nju. “Ako nosim ono što mi je udobno, “nisam žena”. Ako skinem sve slojeve i ogolim se, onda sam kurva. Donosimo zaključke o ljudima na osnovu pretpostavki, na osnovu njihovog izgleda, odlučujemo ko su”. Skinula je majicu i gotovo bukvalno pitala “dobro i šta sad?” Videli ste. Šta ovo menja i koga, kome je ovo zaista bitno?
Billie Eilish je muzičkoj industriji dala apsolutno sve. Premlada i sa neverovatno mnogo talenta i potencijala. Autentičan vokal, i iskrena muzika koju mimoilaze generacijski nesporazumi i vole je od generacije Z preko milenijalsa, a moguće da ni boomeri nisu imuni. Definiše savremeni pop. Poharala je Grammy nagradama i otišla kući sa čak pet. Osvežila je scenu generalno, a i James Bond temu koja joj je poverena. I na sve to, ima samo 18 godina. Ipak, industriji nije dovoljno. Želi malo više kože. Želi da vidi ispod slojeva, verovatno da može da bocne i proveri koliko si slab. I evo joj kože, ali i neverovatne snage koja se krije ispod, a Billiena sloboda i način na koji se nosi i sa sopstvenim uspehom i sa svim onima koji će uvek naći neki razlog da nešto iskomentarišu je neverovatan i predivan progres za sve. Dok su recimo, nekadašnje legende pop scene Spice Girls čekale da završe svoje karijere da tek onda ispričaju o svojim problemima ishrane, pritiscima, anoreksijama i bulimijama, nove pop ikone poput Billie ih govore odmah. U trenutku vrhunca svoje poznatosti, i baš kada ima najviše uticaja. I istina jeste da je sveukupna atmosfera znatno pogodnija, ali jeste i primer preuzimanja kontrole nad svime što jesi i nisi. A još lepše ozbiljno dobar primer za njene fanove koji jesu mladi, premladi. Ali oni mladi koji uz Elish rastu sa idejom o razlikama koje su okej i problemima o kojima treba pričati. Važno i za nju, važno i za sve one sa sličnim mislima i situacijama, važno i za one koji komentarišu sve, da shvate da stvarno nikog nije briga šta oni misle.