Već je postala tradicija da Kanye West najavljuje svoj novi album, i najavljuje i najavljuje, i da se on na kraju ne desi kada svi očekuju. Objavljivanje “Yeezus” i “Jesus is King” su propisno kasnila, ali je Kanye vremenom uveo jedan tradicionalan pretkorak zvaničnoj objavi valjda da malo skrati vreme svima i usreći nas koliko toliko. A taj pretkorak se zove gotovo ritualno preslušavanje njegovog novog albuma. Uz prijatelje, porodicu, saradnike i nekoliko desetina hiljada fanova, ovaj put za novi album “Donda” napravio je gotovo mini koncert i još jednom dokazao da je sposoban da napravi spektakl od apsolutno svega.
Da mogu da zarade na tom spektaklu dokazali su i drugi i ako se sećate trenutka kada je vazduh sa Yeezus ture prodat za 60.000 dolara dovoljno je reći da se istorija ponavlja i da se na Ebayu trenutno nalazi plastična kesa sa natpisom “Vazduh sa Donda dropa”. Fotografija dokazuje da je kesa bila u tom prostoru, jer jasno ne bi bilo lepo pomisliti da se taj vazduh mogao uzeti odakle god pa “prodavac” ove vrednosti, drži kesu ispred širokog belog podijuma na kom se negde nazire Kanye, dokazujući autentičnost.
Predmet, ako se tako uopšte može nazvati je prvo procenjen na 3,333.33 dolara, ali je kroz 29 licitacija (kojima je ruku na srce veoma teško ući u trag i njihovu legitimnost je veoma teško verifikovati) ta vrednost porasla na preko 10000 dolara. Kraj aukcije je bio zakazan za juče ali je trenutno produžen do subote, no u svakom slučaju znači da će neko kupiti kesu pre nego što “Donda” uopšte bude objavljena budući da je za sada objavljivanje zakazano za 6. avgust. I okej, album će izaći ili neće, hajp će opet da se pojačava i smanjuje kako to samo KW ume, ali jedno pitanje neprestano vijori nad glavama?
Da li smo stvarno totalno odlepili pa jedni drugima uvaljujemo prazne kese po cenama od nekoliko hiljada evra? Šta se tačno dobija i kakva satisfakcija dolazi iz činjenice da je neko bio negde i doneo nam “malo atmosfere” i to papreno naplatio? Ne Ebayu se istina prodaje svašta ali se čini da je u poslednje vreme trend prodavanja ničega posebno aktuelan. Nedavno je umetnik Salvatore Garau prodao nevidljivu skulpturu za 18 000 dolara. Posle toga ga je drugi umetnik tužio da se on toga prvi setio (ne želimo da budemo cinični ali setili smo se još onih koji su se toga stvarno prvi setili) i sad se tuže oko toga ko ima pravo na ništa. A ova rečenica je toliko simptomatična za društvo u kom živimo i trenutak u kom se nalazimo, da je sve ovo možda samo jedan veliki koncept. Prodajemo i kupujemo ništa, za nikad veće pare što može da prođe samo ako je u pitanju neki kolektivni protest suludosti sistema u kom živimo. Nažalost, biće da ne razmišljaju svi o tome i da zapravo samo prodajemo maglu i kupujemo vazduh, dok planeta propada, poplave uništavaju sve redom od Nemačke do Indije, požari luduju u Kaliforniji ali i na drugim mestima. Ignorance is bliss, zaista.
