Od kad su niche parfemi stupili na scenu u Srbiji jasno je da je miris mnogo više od toga šta brzinski nanesemo na sebe pre nego što izjurimo iz kuće. Niche parfemi predstavljaju uzvišenu umetnost kreiranja jedinstvenih mirisa, onih koji nas mogu u trenutak transportovati u neko drugo mesto ili vreme. Sensory Exhibition, koji se otvara 10. maja, najavljuje novu etapu za Metropoliten sa parfemima koji konačno ulaze u umetnički prostor.
U razgovoru sa direktorkom Metropolitena Majom Milojević i umetnikom Aleksandrom Lazarom saznajemo šta možemo da očekujemo na ovoj jedinstvenoj čulnoj izložbi, koje su granice parfimerstva i gde se spajaju umetnost i miris.
MAJA MILOJEVIĆ
Direktorka Metropolitena je spontano ušla u svet niche parfema i u njemu pronašla izvor kreativnosti i bunta. Rušeći granice između umetnosti i parfimerstva, Sensory Exhibition se izdvaja kao prva čulna izložba ove vrste u Srbiji, a Maja Milojević za BURO. otkriva vodilju celog koncepta.
Šta vas je inicijalno privuklo kod niche parfimerstva?
– Bunt, sloboda, eksperiment, makar i po cenu pravljenja greške. Niche parfemi se ne boje da kontriraju ustaljenim konceptima, trendovima, mirisnim piramidama, šta više, nastali su kao odgovor na njih i iz želje da se probiju i istraže granice parfimerstva. Miris je prestao da bude samo ukras, već istražuje svet oko nas i traži od nas da se uključimo u to istraživanje.
Sensory Exhibition je prva multimedijalna izložba ove vrste u Srbiji. Kako ste došli do ideje da gostima približite svet niche parfimerstva na ovaj način?
– Parfimerstvo i parfimeri zvanično nisu svrstani u umetnost i umetnike. Pa ipak, često se u niche parfimerstvu bavimo ovim pitanjem.
Od 20. veka miris je često korišćen u umetničkoj komunikaciji, bilo u svrhu njenog proširenja ili pomeranja fokusa sa vizuelnog, a od 2000-ih parfem počinje da se pojavljuje kao glavni akter u muzejskim izložbama i umetničkim instalacijama. Naš nos, dakle, može biti medij za prijem umetnosti.
Metropoliten se opredelio za čulnu izložbu, multimedijalni koncept istraživanja veza taktilnog, audio, mirisnog, vizuelnog, intelektualnog i emotivnog sveta. Odlučili smo se za četiri motiva: setne i slatke uspomene iz detinjstva; senzualno-seksualne asocijacije; evociranje uspomena sa putovanja i mirise prirode. Svaki motiv će biti predstavljen u zasebnoj prostoriji kroz audio i vizuelne instalacije, performans i parfeme koji, bilo zbog inspiracija parfimera ili dosadašnje percepcije naših klijenata, imaju potencijal za ovakve evokacije.
Navedite tri reči koje opisuju Sensory Exhibition izložbu.
– Prati svoj nos ili #FollowYourNose. Nije opis, ali je jedna od ideja vodilja izložbe. Želimo da čujemo kako ste doživeli mirise koje ćemo predstaviti, na koju vrstu emotivnog putovanja vas je odvelo vaše čulo mirisa.
Može li miris biti umetnost?
S obzirom da se izložba bavi temama mirisa i sećanja, koji vas parfem iz Metropoliten asortimana podseća na neko posebno sećanje?
– Dans Tes Bras brenda Frederic Malle: podseća me na jednu konkretnu sobu u kući moje prabake u kojoj je boravila tetka kada je dolazila u Srbiju – stilski nameštaj od punog drveta, sveže ubrano zelenilo, cveće, hladan vazduh, antikviteti, tamjan, vosak i ostaci njenog parfema. Iako nije parfem koji bih inače odabrala za sebe, više puta sam ga nosila zbog snažnog osećaja koji je evocirao. Inače, vrlo unikatan miris koji se mora nositi više puta da bi se razumeo.
Koji biste segment izložbe posebno izdvojili za ljubitelje Metropoliten brenda?
– Izložba funkcioniše kao celina, i njome smo želeli da pružimo pravo multisenzorno iskustvo. Više je faktora koji mogu uticati na to kako percipiramo miris u određenom trenutku i neke od njih smo pokušali da uvedemo u izložbu. Svako od nas ima lične okidače za mirisne evokacije, svesne ili nesvesne, te nećemo svi doživeti mirise na isti način, ali u tome je i suština, jer želimo da čujemo koje senzacije je postavka izazvala u vama.
Parfemi su na ovoj izložbi predstavljeni bez svojih originalnih bočica i obeležja brendova, ali dopunjeni našom interpretacijom mirisa kroz tekst i audio-vizuelnu postavku.
Da li će ovo doprineti kompletnijem doživljaju parfema? Ili bismo ga bolje doživeli u neutralnoj sredini? Posetioci će moći da ponesu deo izložbe sa sobom i otkriju ovo sami.
ALEKSANDAR LAZAR
Multidisciplinarni umetnik Aleksandar Lazar se bavi vizuelnom muzikom, retko i neistraženo polje u Srbiji. Upravo on stoji iza segmenta izložbe pod nazivom Sentimental Journeys, gde pomoću audio vizuelnih instalacija kreira jedinstven način da doživimo miris i izoštrimo naša čula.
Kako biste našim čitaocima objasnili vizuelnu muziku?
– Najjednostavnije bih rekao da je to muzika za oči. Vizuelna muzika podrazumeva stvaranje vizuelnog sadržaja koji je usko povezan sa muzičkim elementima kao što su ritam, harmonija, melodija, kompozicija. Termin je nastao na početku 20. veka i tada se odnosio na umetnike koji su spajali muziku i apstraktno slikarstvo. Naziv je skovao likovni kritičar Roger Fry 1912. godine kako bi opisao apstraktne slike Wassilya Kandinskya koji je pionir ove oblasti.
Kada govorimo o spajanju muzike sa vizuelnim elementima, grafički prikazi, svetlosni efekti, animacija ili video mogu dodati dubinu i teksturu muzici, pomažući slušaocima da se povežu i razumeju muziku na autentičniji, dublji i imerzivniji način. Zbog toga bih naglasio da vizuelna muzika nije samo estetski element koji ukrašava muziku, već sadrži emocionalnu i konceptualnu dimenziju kroz koju gledaoci mogu doživeti vizuelni sadržaj na veoma sličan način kao što doživljavamo muzički, čak i kada muzika nije sastavni deo rada.
Zbog čega je ovo i dalje neistraženo polje delovanja?
– Smatram da je jedan od razloga multimedijalni i multidisciplinarni pristup ovoj oblasti. Za razliku od njenih početaka kada je izražajno sredstvo bilo pretežno štafelajno slikarstvo, mediji koje danas koristimo pružaju mogućnost različitih spojeva i interaktivnog pretvaranja zvuka u vizuelne sadržaje i obrnuto. Umetnici za to koriste film, video, softvere, kodove, pa čak i sviraju instrumenate koji su slični muzičkim sintisajzerima, samo što generišu sliku. Multimedijalni pristup i dostupnost tehnologije su sa jedne strane doprineli velikoj popularizaciji oblasti gde je vizualizacija muzike postala sastavni deo popularne kulture, ali je sa druge strane otvorila bezbroj mogućnosti za eksperimentisanje i obradu ove teme.
Takođe, multidisciplinarni pristup otvara vrata preplitanju različitih umetničkih i naučnih disciplina, pa zbog toga vizuelna muzika u savremenim umetničkim praksama nema jasno definisane standarde i metodologije. Primer za to je spajanje vizuelne muzike sa umetnošću parfema ili sa naukom, gde se vizualizacija zvuka povezuje sa oblastima kao što su akustika, seizmologija, robotika itd… Meni je spoj nauke i umetnosti jako inspirativan i veoma često u svojim radovima koristim naučne prikaze zvučnih talasa kao načina za vizualizaciju zvuka.
S obzirom da je vizuelna muzika povezana i sa psihologijom, kako se miris uklapa u sve to?
– Vizuelna muzika se najčešće objašnjava psihološkim fenomenom koji sa naziva sinestezija. Sinestezija je specifično stanje u kom stimulacija jednog čula (na primer, sluha), izaziva neposrednu senzaciju u drugom čulu (na primer, vida). Tako sinesteta, kako se naziva osoba koja doživljava sinesteziju, može videti boje dok sluša muziku. Postoji i specifičan oblik sinestezije gde nadražaji koji dolaze putem mirisa mogu proizvesti senzacije boja, oblika, tekstura, zvukova, pa čak i brojeva.
Umetnici koji kreiraju mirise zapravo oblikuju naše senzorne doživljaje na više nivoa
Oni koriste različite mirisne note od kojih svaka može imati asocijacije na određene predele, boje, teksture, emocije, itd… Često možemo čuti objašjnenje da određeni parfem ima recimo “zelene note”, eto čistog primera sinestezije gde se miris spaja sa bojom.
Šta vam je bila početna zamisao kada ste razvijali koncept za Sentimental Journeys (u okviru ove izložbe)?
– Početna zamisao za Sentimental Journeys je bila sinestezija i udruživanje čula mirisa sa čulom sluha i vida. Spajanjem različitih čula hteli smo da stvorimo duboko emotivno i čulno iskustvo za posetioce.
Ključno za koncept je bilo i lično iskustvo mirisanja i istraživanja parfema iz Metropoliten kolekcije. Različiti mirisi su me poveli na putovanje u različite krajeve sveta i u različite ambijente. Taj osećaj je bio sličan iskustvu koji je svima poznat, a to je da nas određini mirisi odmah vrate u detinjstvo, samo ovog puta miris je posebno dizajniran da me odvede na drugo mesto. Shvatio sam tada da je parfem kompleksno umetničko delo koje istovremeno stimuliše različite čulne receptore, veoma slično sinesteziji.
Vođen navedenim iskustvom, Sentimental Journeys je ideja o putovanju kroz lične memorijske prostore i pejzaže. Takođe, tu su animirani prikazi talasa, u vidu svedenih dijagrama, koji su deo instalacije i nisu samo estetski elementi, već ključni simboli koji povezuje sve elemente izložbe: miris, zvuk i sliku. Ova čulna izložba je jedna veoma retka izložba jer je bazirana na specifično dizajniranim mirisima kao glavnom čulnom vodiljom i ize te ideje stoji fenomenalan tim sa kojim sam maštao i razvijao izložbu.
Kroz kreiranje idejnog koncepta izložbe, na mirisna putovanja vodi nas Metropoliten tim. Za produkciju i razvijanje koncepta je zadužena Marija Muždalo, za izvršnu produkciju Tamara Jankvoć i za scenografiju Magdalena Vlajić i njena asistentkinja Dina Nedelkov. Za oživljavanje magije i audio-vizuelnu produkciju je zadužen Sanjin Ćorović (Production Pool), zvukove na izložbi je kreirao DJ Petko
