Postoji toliko muzike na svetu, toliko žanrova, podžanrova, uticaja da slobodno i sa sigurnošću možemo da kažemo da smo u 2020. prilično razmaženi kada je izbor u pitanju, jer ga barem u ovom slučaju imamo dosta. Sa stotinama miliona isproduciranih pesama, lako je zapitati se kako je moguće da muzičari još uvek uspevaju da se svojim pesmama izdvoje od drugih i stvore i muziku kojom i dalje mogu da nas oduševe. Odgovor verovatno leži u tome da koliko god se sve prevrtalo, obrtalo i ponavljalo, uspevaju da ukače neki duh vremena u kom živimo ili barem neki njegov deo, a to je ono sa čime se povezujemo i primetno je da u tom pogledu muzika kao i sve druge industrije prolazi neke značajnije promene i formalne i sadržajne.
Za početak, prošli su dani velikih produkcijskih kuća. Snimaš muziku? Priključi gitaru na komp i počni da sviraš. Želiš da napišeš pesmu? Samo kreni da pišeš o svemu što osećaš i nešto će se već dogoditi. Treba ti dobar bubanj za ritam i tempo u refrenu? Downloaduj omiljeni loop i složi ga sa svojim notama. Nedostaje ti malo neobičnosti? “Pozajmi” sample iz Youtube videa indijskog sitar kvarteta kojim se opsedaš od nedavno. Tehnologija i neverovatna povezanost koju su društvene mreže donele su donele i toliko novih mogućnost da oni koji se bave muzikom skupljaju zvuke širom sveta i naprave sasvim specifičnu i zapravo autentičnu sopstvenu produkciju. Tako, i nastaje neverovatan broj numera, jer su mogućnosti zapravo stvarno nepregledne.
Upravo ta globalizacija muzike i novi talas muzičke produkcije koji je omogućio da dobra volja, malo tehnologije i sjajan osećaj budu dovoljni za stvaranje, je 2019. potvrdio uspon čitavog novog žanra muzike uprkos činjenici da je toliko već postojećih. Bedroom pop je produkt kantautora širom sveta koji su tražili i pronašli način samoizražavanja kroz muziku, i mogućnost da istu postave na platforme i učine dostupnim bez neophodnosti da imaju neki veliki, ako uopšte i ikakav novac. Funkcioniše po principu: napišeš pesmu, snimiš je u svojoj sobi (odatle i ime, očigledno) i objaviše je na Spotify i Soundhound platformi, i to sve za nedelju dana. Ovakav sistem je možda delovao neozbiljnim i čudnim na početku, ali je veoma brzo uzeo maha, a autorima donosio čak i milionske preglede. “Pretty Girl” je jedna od prvih pesama koja se smatra ovim žanrom i daleko je od genijalne ali broji preko 140 miliona pregleda i iako tehnički nije savršeno upeglana lako je razumeti zašto je privukla toliko pažnje. I ova pesma a i bedroom pop generalno odlikuju kvaliteti od kojih smo se pomalo odvikli ali su nam nedostajali. Sirovost, intimnost, iskrenost i DIY pristup.
Tako, dolazimo do ove godine i činjenice da je sve što smo naučili prošle, zapravo bilo višestruko korisno i primenljivo jer je bedroom u doba karantina sve što smo i videli i imali. Iako jesmo pregazili sva žanrovska obeležja i jasne podele ostaje pitanje šta će muzički obeležiti ovu blesavu i po svemu neobičnu 2020. godinu? Šta je to bio najveći muzički “trend” u novoj normalnoj svakodnevici?
S jedne strane to je sasvim sigurno neverovatna količina nostalgije, i po ko zna koji put primećeno opšte vraćanje u prošlost i posezanje za ritmovima prošlih era, konkretno 80-ih ponajviše. S druge, kako i priliči supernesigurnim i turbulentnim periodima, Spotify je zabeležio porast u potrazi “chill” muzike na listama ljudi, kao i to da su plejliste ljudi više akustične, manje za đuskanje, i generalno sa laganijim ritmovima i energijom. Slično je potvrdila i platforma Pandora koja primećuje porast u kategorijama: Cleaning, Wind-Down, Focus, i Family.
Treće, ako ne i najviše važno, je to da ako nas je ova godina igde odvela onda je to da su muzičari otkrili pun potencijal svoje muzike. Možda nemamo jasno definisan žanr (iako je sudeći po platformama najtraženiji lo-fi) ali su autori otkrili moć koju imaju, ne samo da bi rekli šta i kako se osećaju, nego i uticali na čitave generacije. Tu se vraćamo na bedroom pop čije parametre kao da su odjednom svi preuzeli. Snimalo se kod kuće u studijima, iskreno, predano i sa glasnim porukama podrške i promene i 2020. je definitivno godina kada su muzičari shvatili ono što svi znamo od uvek. Da imaju glas. U svim njegovim prenesenim i konkretnim značenjima i više nego ikada pre pesme producirane tokom pandemije su postale brutalno iskrene.
Matt Maltsese je napisao čak i baladu o pandemiji i koliko sve teško prolazi, Anderson .Paak je iskoristio priliku da objavi “Lockdown”, zarazni R&B beat sa moćnim tekstom koji tera na razmišljanje i koji je najdirektnije moguće vezan za BLM pokret, Alicia Keys u “So Done” govori o osnaživanju, a Miley Cyrus nas nije poštedela ni jednog detalja u prepričavanju sopstvenog turbulentnog emotivnog života proteklih godina u “Midnight Sky”. U godini političkih previranja i globalne pandemije, muzika je postala mnogo ličnije sredstvo izražavanja i oruđe za kulturne promene, i možda nema žanr ali ima priličnu snagu i iskrenost, i predviđamo da će tako da ostane i u budućnosti. Pod kakvom god etiketom bila.
