Povezano
Ova godina označava vek od rođenja velikog i neponovljivog Majlsa Dejvisa, što je prilika da upoznate njegov zvuk – ili ga iznova otkrijete – putem njegovih vanvremenskih albuma.
Dejvisova karijera trajala je više od 50 godina i obuhvatila je sve – od bipa (bebop) i avangarde, pa sve do hip-hopa. Tokom pedesetih godina prošlog veka, Majls je postao najubedljivije otelotvorenje „kul“ estetike – kako kroz prepoznatljivu siluetu svojih Brooks Brothers odela, tako i kroz prostorne i duhovne dimenzije albuma Kind of Blue, koji danas važi za najprodavaniji džez album svih vremena,
Majls je tokom šezdesetih nastavio da usavršava i unosi novu energiju u moderni džez malih sastava, da bi sedamdesetih potpuno razbio njegove okvire uvođenjem fank ritmova i psihodeličnih efekata. Povukao se 1975. godine. Poznat po svojim tišinama tokom nastupa, ovaj potez je delovao kao konačna tačka. Zatim nije uzeo trubu u ruke skoro pet godina, utonuvši u svet droge u sumornoj njujorškoj kući, prepunoj seksualnih radnica i dilera.
Dejvisov genije koegzistirao je sa brutalnošću. Bio je duboko obeležen američkim rasizmom, naročito policijskim nasiljem i industrijom za koju je tvrdio da daje prednost belim izvođačima u odnosu na crne inovatore. Iako Dejvis u svojim izjavama tvrdi: „Nisam mrzeo žene; voleo sam ih, verovatno i previše“, ono što je sam priznao otkriva dugu istoriju fizičkog zlostavljanja, eksploatacije i hroničnog neverstva, kako piše The Guardian.
Na večeri u Beloj kući 1987. godine, džez muzičara su pitali šta je to uradio da bi zaslužio da bude tamo. Dejvis je u svojoj autobiografiji napisao da je odgovorio: „Pa, promenio sam muziku pet ili šest puta.“
Ovi albumi pokazuju kako.
Kultni albumi Majlsa Dejvisa: Kind of Blue
Kind of Blue nije samo najbolji uvod u stvaralaštvo Majlsa Dejvisa, već i najbolji uvod u džez – album koji oličava muzičku slobodu ovog žanra, gospel ton i neumornu sklonost ka avanturi. Kao trenutni klasik odmah po objavljivanju 1959. godine, Kind of Blue označava trenutak u kojem je Dejvis definitivno prekinuo sa dominantnim hard-bap (hard bop) stilom u korist modalnosti, prelazeći sa sekvenci akorda karakterističnih za džez četrdesetih i pedesetih godina na labaviji melodični pristup zasnovan na skalama i improvizaciji.
Dejvisov revolucionarni zaokret na ovom albumu podstakao je čitave talase kritičke misli i uticao na izdanja u rasponu od A Love Supreme Džona Koltrejna do The Dark Side of the Moon grupe. Dejvis je govorio da je album inspirisan gospel muzikom koju je slušao dok se vraćao kući iz crkve, a melanholični zov nostalgije jasno se čuje u strastvenim bluz linijama koje Dejvis daje iz svoje trube, piše The Guardian.
Bitches Brew
Izdanje Bitches Brew iz 1970. godine slavljeon je kao jedno od najvećih dela džez fuzije. Električna gitara, električni bas i električni klavir na ovom albumu predstavljaju potpuno odstupanje od ranije instrumentacije. Majls je u to vreme slušao Sly and the Family Stone, ali i Džimija Hendriksa – i zato je ponovo želeo da bude lice promene, pa je angažovao muzičare koji su tu promenu već sprovodili u sopstvenoj muzici. I kao svaki veliki lider, doveo ih je u svoj bend.
Bitches Brew prati rok tradiciju u tome što ritam sekciju benda stavlja u prvi plan, koristeći dva basista, tri bubnjara, tri svirača električnog klavira i perkusionistu u usijanom saturnaliju udaraljki, dok istovremeno daje prednost ravnijem ritmičkom pulsu roka u odnosu na tipični džez sving.
Sketches of Spain
Objavljen samo godinu dana nakon Kind of Blue, album Sketches of Spain deli sa tim izdanjem bogatu, lako prijemčivu muzikalnost i vazdušastu lakoću. Međutim, zvuk izdanja, inspirisan španskom folklornom tradicijom, demonstrira onu vrstu hrabrog tematskog skoka kakve je Dejvis pravio tokom čitave svoje karijere.
Sketches of Spain je nastao nakon što je Dejvisova prva supruga, Frensis Tejlor Dejvis, insistirala da pođe sa njom na nastup flamenko plesača Roberta Iglesijasa. Sledećeg dana, Majls je pozvao kompozitora i aranžera Gila Evansa i njih dvojica su počeli da interpretiraju flamenko zvuk za američku džez publiku.
Ovaj duo je uzeo izvorni materijal koji zadire duboko u srce Iberijskog poluostrva, konkretno dela Concierto de Aranjuez Hoakina Rodriga, Will o’ the Wisp Manuela de Falje i galicijsku narodnu pesmu The Pan Piper, pružajući tako Dejvisu snažnu, upečatljivu melodijsku osnovu oko koje je mogao da isplete svoju magiju.
In a Silent Way
Majls je već bio uveo električni bas i električni klavir na svoja dva albuma iz 1968. godine, Miles in the Sky i Filles de Kilimanjaro, ali je tek In a Silent Way iz 1969. označio odlučan zaokret ka njegovom „električnom periodu“. Mnogi ga smatraju prvim fuzionim (fusion) albumom uopšte, i on je predstavljao hrabar iskorak iz akustičnog džeza.
Herbi Henkok, Džo Zavinul i Čik Korija su svirali električni klavir, Džon Meklaflin je bio na električnoj gitari, dok se zvuk grupe oslanjao na primese fanka i roka. Svojom sanjivom, hipnotišućom atmosferom, ovaj album se takođe može posmatrati kao proročanski, rani prethodnik današnje ambijentalne džez scene.
Naslovna fotografija: Christian Rose / Roger Viollet / Profimedia