Postoje filmovi koji su više od priče, oni su putokazi. Ne oni klasični, motivacioni filmovi sa predvidivim usponima i padovima, već oni skriveni dragulji koji vas nenametljivo vode kroz haos osećanja, pokazujući vam puteve koji niste ni znali da postoje.
Ako se osećate izgubljeno, ako vam se čini da je smisao stvari ispario u magli svakodnevice, ovi filmovi mogu biti vaša tajna mapa ka pronalasku sebe.
„STALKER“ (1979) – ANDREI TARKOVSKY
Ne postoji film koji bolje odražava osećaj lutanja, doslovnog i metaforičkog, od Tarkovskog. Trojica ljudi ulaze u misterioznu Zonu, tražeći sobu u kojoj se, navodno, ispunjavaju najdublje želje. Ali šta ako ne znate šta zaista želite? Stalker je film o čežnji, unutrašnjem haosu i trenutku kada shvatite da je samo traganje ono što vas oblikuje.
„PARIS, TEXAS“ (1984) – WIM WENDERS
Gubitak identiteta, beg, povratak. Wim Wenders nas vodi na putovanje sa Travisom, čovekom koji se nakon godina lutanja vraća u svet koji je ostavio. Ovaj film osećate u kostima – usamljeni američki pejzaži, tišina koja govori više od reči, i priča o tome kako se neko može izgubiti, ali i pronaći na najneočekivanijim mestima.
„SYNECDOCHE, NEW YORK“ (2008) – CHARLIE KAUFMAN
Ovo nije film za one koji vole jasne odgovore. Kaufman gradi svet u kojem redatelj pokušava rekreirati svoj život unutar ogromne pozornice, u beskonačnom krugu refleksije. Ako ste se ikada zapitali da li ste samo sporedni lik u sopstvenom životu, „Synecdoche, New York“ će vam otvoriti vrata spoznaje – i možda vas još više zbuniti.
„THE DOUBLE LIFE OF VÉRONIQUE“ (1991) – KRZYSZTOF KIEŚLOWSKI
Postoji li verzija vas negde drugde? Véronique i Weronika su dve žene koje nikada nisu srele jedna drugu, ali osećaju prisustvo one druge. Ovaj hipnotišući film istražuje intuiciju, sudbinu i osećaj da pripadate nečemu većem, čak i kad ne znate šta je to.
„L’AVVENTURA“ (1960) – MICHELANGELO ANTONIONI
Antonioni je majstor otuđenja, a „L’Avventura“ je suštinsko iskustvo gubitka – i osobe, i smisla, i pravca. Kada žena nestane tokom izleta, potraga za njom postaje potraga za nečim mnogo dubljim. Ovo je film u kojem radnja nije ključna – osećaj izgubljenosti je ono što preplavljuje i likove i gledaoce.
„ENTER THE VOID“ (2009) – GASPAR NOÉ
Ako želite da osetite šta znači izgubiti se – ne samo u prostoru, već i u dimenzijama vremena, sećanja i postojanja – Noéov neon-noir odvešće vas pravo u vrtlog halucinacija. Film je vizuelna i emocionalna eksplozija, a njegovo putovanje izvan granica života i smrti može biti upravo ono što vam je potrebno da se ponovo pronađete.
„WINGS OF DESIRE“ (1987) – WIM WENDERS
Još jedno Wendersovo remek-delo, ovaj film prati anđela koji posmatra ljude iz senke Berlina i pita se kako bi bilo osetiti stvarni život. Ako vam se čini da ste zarobljeni između svetova, ovaj film će vas podsetiti na čaroliju običnog postojanja.
Ovi filmovi nisu brzi vodiči za samopomoć, niti nude instant odgovore. Oni su iskustva kroz koja morate proći, polako ih upijajući, dopuštajući im da se uvuku u vašu svest. Nekada put ka pronalasku sebe ne vodi pravo napred, ponekad morate zalutati da biste stigli tamo gde treba.
Foto: Pinterest