Živimo u svetu kada su lažne vesti verovatno i brže od običnih i trebala nam je milisekunda da poverujemo da je Tom Hardy novi James Bond (valjda zato što to potajno priželjkujemo) i mnogo više da se odviknemo od te ideje pošto je netačna. Bez prevelikog patetisanja i drhtanja u glasu, ali mnogo je i lažnih ljudi, mnogo lažnih profila na mrežama i još više i online i irl lažnih života i ne zna se šta je tužnije. Sve u svemu, činjenica jeste da nije baš sasvim jednostavno ustanoviti ko je koliko, u čemu i da li uopšte srećan i da li stvarno živimo i jesmo ono što svi misle o nama. Nedavno je jedan privatni avion doprineo ovoj polemici i izazvao ozbiljnu diskusiju na društvenim mrežama baš na tu temu. Okej, jedan lažni privatni avion.
Naime, na bezbroj postova i TikTok videa u poslednje vreme se kao jedan od glavnih “junaka” u kadru pojavljuje i pomenuti avion, a u suštini sama ideja nije preterano nova. Već od 2017. to jest, njenih početaka, postala je influenserska praksa da se iznajmljuju i zakupljuju džetovi za potrebe fotografisanja i posledično uspostavljanja slike o sebi kao o nekome ko je toliko uspeo u životu da može da čekira i privatni avion na “must have” listi. Osim što ne može zapravo, ali bože moj, slika kaže drugačije. Bilo kako bilo, razlika koju je aktuelna drama unela u influenserske redove je u tome što ovaj privatni avion ne samo što je iznajmljen nego što ni ne postoji i nije avion uopšte. U pitanju je običan studio u Kaliforniji, uređen tako da po svemu podseća na unutrašnjost privatnog džeta, sa sve kožnim sedištima i veštačkim osvetljenjem i može da se iznajmi i to za stvarno male pare. U prevodu, ako ste u Kaliforniji i ukoliko to poželite, mogli biste da imate fotku iz “svog” privatnog aviona za svega šezdesetak dolara. Nekome možda primamljivo ali u suštini u pitanju je prilično besmislena aktivnost osim (a to je veliko osim) što baš kao takva, cela ova situacija može da posluži kao dosta zgodan podsetnik da sve što vidimo na društvenim mrežama nije kao što izgleda, a pravo pitanje je zašto brže bolje još uvek jurimo da poverujemo u sve što nam se servira? Oni koji kreiraju sadržaj za svoj kanal ili profil u principu imaju apsolutno pravo da manipulišu njime na način na koji smatraju podobnim, a na nama je šta ćemo sa istim da radimo.
Ili još bolje, stvarno lepo razmotriti kako konzumiramo kontent koji vam je ponuđen. Ako uporno skrolujemo kroz fotografije nekoga ko (naizgled) živi lepše, uređenije i zadovoljnije od nas i neprestano imamo bitch please izraz lica, neosnovane zlurade komentare i kuckanje u stomaku koje pita “zašto ja ne živim ovako? zašto je moj život grozan?” onda je pravo pitanje zašto uopšte gledamo te stvari? Ne ozbiljno, ako osim ljubomore i zavisti, i samosabotaže ne osećamo ništa drugo, ne postoji ni jedan realan razlog da nastavljamo sa tom mazohističkom i autodestruktivnom praksom. Nego lepo selektovati. Jer, na kraju dana, poenta jeste da posle apsolutno svega što uradimo budemo inspirisani, bolji, mirniji, zabavljeniji, a ne neke čudne i supertoksične verzije sebe.
