Da li spremate ručak tokom online sastanka, mažete nokte ili vežbate? Nešto od ovoga je sigurno u pitanju, a novo istraživanje pokazuje koliko je rad od kuće zaista bio produktivan.
Dan po dan, mesec po mesec, sezona po sezonu i nekako smo došli do toga da je vreme da se vraća u školske klupe i za radne stolove. Mnogi nastavljaju rad od kuće do daljnjeg, ali je istovremeno i sve veći broj onih koji će od septembra svoje poslove nastaviti iz kancelarija. Dosta čudno mora se priznati, jer smo se nekako totalno odvikli da ne budemo u pidžamama, a ne raditi iz pidžame znači samo jedno. Vreme isključivo online sastanaka je prošlo! To je vest koja istovremeno i raduje jer je na momente ekrana stvarno bilo previše, ali i rastužuje jer već vidimo da će nam nedostajati to da budemo na sastanku ali i ne baš sasvim. Zapravo, ovakva promena stanja je iznela i to pitanje na sto. Došlo je vreme za svođenje računa, pa i pitanja: šta smo stvarno radili dok smo “radili”?
Došlo je vreme za svođenje računa, pa i pitanje: šta smo stvarno radili dok smo “radili”?
Iako su jedni sve vreme karantina pa i posle tvrdili da su daleko produktivniji kada ne gube vreme u prevozu, i kada mogu da se organizuju kako žele, većina se osetila kao da su malo u problemu. Fizička distanca je, kao što nam je svima poznato, učinila da mnogo ljudi, koji su imali tu privilegiju, rade od kuće što je koliko god bilo ugodno imalo i nekoliko tački spoticanja. Neki su imali tehničkih poteškoća, nekima je glavni problem bio to što nisu umeli da razdvoje privatno vreme od poslovnog u situaciji u kojoj se svo vreme spaja u isto. Ipak, najveći broj ljudi je tokom trajanja karantina, izolacije i vanrednog stanja izjavilo da im je dosta onlajn sastanaka kao i da su im pažnja i fokus potpuno poremećeni distrakcijama i izazovima koje nosi bivanje kod kuće.
Superkreativni (ali i supersposobni) su prijavili da su uspevali da prisustvuju i online rođendanima dok su „na sastanku“
Mnogo ispitanika je reklo da je smatralo sastanke slabo produktivnim i da je veoma često sve moglo da se reši i preko jednog mejla.
Međutim, postoji tu još jedna stvar i još jedno pitanje. Zašto? Priznajemo svi da smo bili pomalo deranžirani gomilama veša ili hrpom u sudoperi, i malo pogrešnim prioritetima ali zašto smo imali potrebu da koristimo vreme drugačije od predviđenog. Pa, za početak zato što možemo, a pored toga zato što ima dosta i u činjenici da nije samo do zaposlenih već da i mnogi poslodavci nisu umeli da procene koliko su sastanci zaista važni, koliko često i zašto ne svaki dan. Mnogo ispitanika je reklo da je smatralo sastanke slabo produktivnim i da je veoma često sve moglo da se reši i preko jednog mejla. A realno ako umesto tri reda mejla morate da provedete tri sata na sastanku, ko to ne bi smatrao gubitkom vremena i pokušavao da ga iskoristi na najbolji mogući način?
Zato sve u svemu, ovo može da bude korisna lekcija za sve i možda i nije tako loša ideja da se svi vratimo u kancelarije. Ako ništa drugo barem ćemo jasnije znati kada je vreme za beauty maske i lakiranje noktiju, a kada za sastanke koji će se vratiti na staru, ne tako učestalu dinamiku. Ili se barem nadamo.
