Pretraga

Dekadom ćeš me, dekadom ću te

Dekadom ćeš me, dekadom ću te

Tekst: Teodora Jeremić


Kao što je opšte poznato, sedamdeset puta ponovljeno i podvučeno sa dve linije, Nova godina je blistava prilika da počnemo da radimo stvari malo drugačije. Da radimo ono što nikad nismo ili prestanemo sa onim što više nema poentu, svrhu, funkciju i ne čini nam dobro. Da obećamo sebi da ćemo biti bolji, kompletniji, odgovorniji (ili šta god već želite da budete) a ukoliko se potrefi da je nova godina ujedno i nova dekada, onda se ulozi značajno podižu pa sve postaje dodatno važno i ishajpovano. To je takođe i genijalna prilika za beskrajne nizove novih komentara i svežih povoda za svađu i raspravu što internet zajednica prosto rečeno obožava i sposobna je, to jest sposobni smo, da ozbiljno naoštrimo situaciju i zaratimo i zbog najmanje nesuglasice.

Dekadom ćeš me, dekadom ću te (фото 1)

Jedna od superaktivnih internet debata u ovih nedelju dana, malo pre i malo posle 31. jeste da li nova dekada počinje novom brojkom ili čekamo sledeću godinu za to? Tim A tvrdi da nulta godina ne postoji i da se dekada broji od 1 do 10, pa samim tim tek 2021. označava početak nove decenije, dok se tim B vodi “to nije logično” teorijom jer je dok zvanično ne napuniš prvu godinu, ta godina već u toku pa je za njih dekada od 0 do 9. Nešto kao prirodni i celi brojevi. Oni koji idu 1, 2, 3 pa tako redom i ovi drugi koji mogu da idu i u minus, što jeste slučaj i sa kalendarom i godinama. Bilo kako bilo, i da vam je išta jasnije, ili da tek sad nije, ovo je svakako jedna od situacija u kojoj ćete, na kojoj god strani bili, vrlo brzo završiti u raspravi, pa je možda bolje odmah na početku i odustati od objašnjavanja. Uostalom, toj taktici su pribegli i u Royals Museums u Griniču (domu GMT, kome pripada i Kraljevska opservatorija), odakle su za srpski BBC rekli da „nemaju zvaničan stav o ovome”. A ako Grinič po kom računamo vreme nema stav na temu “jel počela il’ nije počela?” zašto su svi toliko pomahnitali da imaju? Osim zato što smo iskonstruisali ovaj supersvet u kom je mnogo bitno zapljunuti se kao prvi koji je bio “pametan” i mnogo lakše započeti raspravu nego reći “izvini”, “u pravu si”, “hvala ti” ili nedajboženikome “nemam mišljenje”.

Ono što su nekada bile svađe za večerom, pa se negde u petnaestom minutu neizdrža i kolektivne neprijatnosti od nekog prolomi jedno kratko “dosta je bilo” ili “ovim temama nije mesto za stolom”, sada je digitalna arena otvorena 24/7 gde se mišljenjima i zaključcima razbacujemo u fristajlu, a te neretko besmislene debate digitialni svet u velikoj meri i ohrabruje. Plus ih olakšava činjenica da je daleko jednostavnije biti grub kao (relativno) anoniman kreten prema strancu nego prema bliskom prijatelju ili članu porodice sa kojim se ne slažeš. I nije ni problem da se ne slažemo, štaviše super je i zdravo i korisno, malo i uzbuđuje kada imaš dobrog sagovornika i dosta argumenata, ali nekad deluje da je previše onih koji nemaju ništa od toga, već su eto “samo rekli svoje mišljenje” nad kojim često kada se stvari zahuktaju ne preuzimaju odgovornost. Valjda zato što bi “samo” i “mišljenje” trebalo već po sebi da poštedi ikakvih konsekvenci. Tako smo nekako i dobili svađalački, konstantno raspolućeni svet, ultimativno zagađen idejom o stranama, i podelama, onima koji su pravu i onima koji nisu, i u lunatičnosti binarnosti ne shvatamo da ne zahteva baš svaka tema i bonus raspravu, niti to da uvrede da je neko glup, neobrazovan, mogu zaista nekoga i da povrede pa smo došli do toga da nam aplikacije lupe tajmaut kad već sami sebi ne znamo.

Dekadom ćeš me, dekadom ću te (фото 2)

Ako već imamo potrebu da radimo nešto i glasno pronosimo istinu, što je i više nego dobrodošlo, hajde svega vam da to onda bude malo korisnije i za velike stvari. Umesto što se unakrsno peglamo koja je dekada, hajdemo malo o tome zašto smo januar, u bilo kojoj, dočekali ovako kako jesmo. Ne znam da li smo u novoj dekadi (mada ako treba da biram stranu, jesmo, iako su mi časovi antičke istoriografije svedok da ja i računjanje vremena nismo bff) ali znam u kojoj jesmo sigurno. U onoj gde je za tri dana nove godine, u prvom papa pokazao svoju malo impulsivniju stranu, u drugom smo već nadomak toga da izgubimo kontinent, a u trećem već na pragu III svetskog rata (zvaničnog, ovaj latentni živimo svakako). U onoj gde je godišnji profit od trgovine ljudima 152 milijarde dolara (što je da stavimo stvari u perspektivu jednako zajedničkom profitu koji ostvare Starbucks, Nike, Facebook i Disney zajedno). Takođe i u onoj gde su ubistva, silovanja i nasilja nad ženama mnoga, a odgovaranja za to mala. I onoj gde još uvek moramo da podsećamo da su mir i sloboda nešto na šta svi imaju pravo. I onoj gde nam je za manje od šest meseci planeta dva puta zakukala i zamolila nas da prestanemo sa istim besmislenim raspravama i “ima-nema klimatskih promena” sakrivalicama nego da pogledamo stvarnost i činjenice direktno, i počnemo da delujemo. 

S toga, dosta sa polubesmislenim drvljenjima, i pumpanjima sopstvenog ega i koga je čijeg neznanja sramota, nego svi koji tipkaju jednako brzo kao što im plane svađalački duh, rastrčite se ljudi, i širite bitne, i tačne vesti. Dajte se u nešto pametno i korisno za opšte dobro. A dekada k’o dekada - proći će.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar