Kao i svake godine, ovo je dan kada u nekoliko javnih obraćanja, tribina, konferencija, tekstova i postova na Instagramu pokušavam da u 24h sažmem sve ono za šta se borim i opravdam svoje godišnje vrištanje o određenim temama. Uglavnom me za izjave zovu novinari kojima je i dalje teško da koriste rodno senzitivni jezik, ali na ovaj dan svi oni žele da znaju zašto to Osmi mart nije dan kada se u firmi poklanjaju karmini u nijansi koju nikad niste nosile i šta ja to zla žena imam protiv karanfila i bombonjera. Ili zašto u vrtić nosim isključivo knjigu „Male buntovnice“ i „Kakva ženska“ i zašto je ovaj dan kada nam je mesto na ulicama.
Za mene Osmi mart svake godine dobije neko dodatno značenje i dodatnu svrhu. On je tu da inspiriše, osnažuje, podseća, ali i da opominje, ukazuje i gura prst u oko aktuelnim ugrožavanjima ženskih prava koja nažalost svake godine imamo na pretek.
Mislila sam da ću ga ove godine dočekati u potpuno nadahnutom raspoloženju, uronjena u revolucionarnost ženskog cunamija progovaranja o seksualnom, akušerskom nasilju i o povredama radnih prava. I jesam nadahnuta, mislim da će se poput bitnosti i značaja izgovaranja imena Clare Zetkin i Rose Luxemburg koja izgovaramo danas, jednog dana glasno izgovarati i na transparentima ispisivati imena hrabre Marije Lukić, Milene Radulović, Danijele Štajnfeld ili devojaka iz Petnice, jer ono što su uradile jeste istorijsko i jeste nešto o čemu ćemo pripovedati na ovaj datum u budućnosti. Nadam se i nešto što će se o njima učiti i iz udžbenika namenjenih osnovnom obrazovanju. Ženska istorija se ispisuje, važni koraci se preduzimaju, plafoni i granice se lome, ženski bes vri i dobija ćutanje kao opciju, ali nažalost na pojavu nečeg najstrašnijeg za ženski rod ali i celokupno ljudstvo ne smemo da zažmurimo.
Rat se dešava i možda je baš ovaj Osmi mart trenutak da se prisetimo kako je kada je gorepomenuta Clara predložila formalno ustanovljenje Dana žene tokom Socijalističke internacionale u Kopenhagenu 1910. Godine, tim datumom se nisu promovisali samo pravo na rad i ravnopravni uslovi rada, već i pravo glasa i, uopšte uzev, pravo žena na vidljivost u javnoj sferi. Ovo je dobilo posebno istaknuto mesto tokom Prvog svetskog rata, kada je protest žena protiv rata postao neodvojiv od tih zahteva. Možda bi trebalo da se setimo koliku mirovnu snagu nosi ceo ženski pokret i koliko njegove antiratne poruke imale udela u prevazilaženju konflikata.
Setimo se da je za samo godinu dana – između dva Osmog marta 1990. i 1991.godine na našim prostorima ostvareno “više ženskih inicijativa nego ikad u zadnjih tridesetak godina“, kako se navodi u publikaciji “Osmi mart: Istorija jednog praznika” Adriane Zaharijević (koju morate da pročitate). Na Dan žena 1992. godine počeo je sa radom Centar za ženske studije. “Od početka ratova, dakle, pitanje mira postaje snažno integrisano u sadržaj ideje žene, bilo da se ona teorijski promišlja ili praktično izvodi na ulicama gradova u Srbiji”, naznačava autorka.
Mirovne ideje su nas ujedinile.
Ovo je dan kada posebno mesto u prisećanju i odavanju zahvalnosti moramo odati Ženama u crnom i njihovoj mirovnoj misiji. Kada moramo stati zajedno i preduzeti sve što je u našoj moći da nas patrijarhalne sile ne bi razbucale. Ne samo nas, već ceo svet, jer je kulminacija te najštetnije sile upravo rat.
Ova organizacija pre nekoliko dana objavila je Manifest ruskih feministkinja koje su se ujedinile protiv okupacije i rata u Ukrajini. Feministički je jedan od retkih opozicionih pokreta u savremenoj Rusiji koji nije uništen talasima progona koje je pokrenula Vlada Vladimira Putina. Trenutno u najmanje trideset ruskih gradova deluje nekoliko desetina autonomnih feminističkih grupa. U ovom tekstu feministkinje koje učestvuju u antiratnim demonstracijama širom zemlje pozivaju feministkinje širom sveta da se ujedine u suprotstavljanju vojnoj agresiji koju je pokrenula Putonova Vlada. One ukazuju da se aktuelni rat vodi pod „tradicionalnih vrednosti“ i podsećaju da „rat znači nasilje, siromaštvo, prisilno raseljavanje, uništene živote, nesigurnost i nedostatak budućnosti“. On je nepomirljiv s važnim vrednostima i ciljevima feminističkog pokreta. On „narušava nejednakost polova i unazađuje razvoj ljudskih prava za mnogo godina“.
Ruskinje su pozivale žene širom sveta da se pridružite mirovnim demonstracijama i pokrenu offline i online kampanje protiv rata u Ukrajini i Putinove diktature, organizujući sopstvene akcije. Naglasile su da bi trebalo širiti informacije o ratu u Ukrajini i Putinovoj agresiji i da je potrebno da čitav svet podrži Ukrajinu u ovom trenutku i na bilo koji način odbije da pomogne Putinovom režimu.
Otpor ratu je otpor patrijarhatu i umesto čestitke ovog puta ide upozorenje na to gde nas vladavina desnih i šovinističkih stavova može dovesti, kao i poziv na solidarnost i empatiju.
