Od početka pandemije, vreme kao da drugačije teče, razvuklo se, visi u vazduhu oklembešeno, a mi ne znamo šta ćemo sa čitavom tom neizvesnošću. I dalje smo u nekakvom loopu i more nas upitanosti koje su glavni gosti naše (pod)svesti, sa pandemijom ili bez nje.. A šta je sa 2022? Kakva su, globalno gledano, predviđanja i pretpostavke? Gledano iz prizme kulture, dešavaju se izvesna pomeranja, promene, prilagođavanja ali i odstupanja.
Uspon Metaversa
Ovo je, do sada, valjda postalo potpuno jasno. No, šta će to tačno značiti’? Gotovo sve iz kategorije „tehnologija“ isprva je ličilo na daleku, još uvek nedodirljivu budućnost dok nas svaka od stvari iz te grupe nije tresnula po sred čela.
Reč „već?“ lebdi u vazduhu taman toliko dok se određena (ciljna) grupa ne navikne ili, nasuprot tome, radosno dočeka (pozdrav generaciji Z) novo stanje stvari. Nakon inicijalne zbrke, frke, panike ili na opšti hajp, reklo bi se tiho i naizgled neprimetno „novo“ postane deo svakodnevice. I šta god se sa Metaversom u krajnjoj liniji bude desilo, neupitno je da postoje ozbiljni napori i ozbiljne šanse da se (na oko) impresivna alternativna stvarnost kreira brže nego što to trenutno možemo da pojmimo.
A šta više jednom iznurenom, izmorenom i smorenom čoveku današnjice treba nego beg u neku drugu stvarnost? Samo se čini da zaboravljamo da i tamo vrlo lako možemo da se izgubimo i pogubimo i naposletku zasitimo i vratimo se na ono od čega smo bežali: iznurenost, izmorenost i smorenost.
Nema sumnje, ideja o virtuelnim posetama najboljim muzejima sveta zvuči impresivno, kreativno i napredno ali i dalje, makar za mene, (samo) virtuelno, koliko god to kontraintuitivno zvučalo. Uostalom, da li čak i jedan Metaverse može današnjem homo sapijensu toliko držati pažnju? Uz pozdrav svim, ruku na srce, održivim zamislima punih potencijala, čovek nikada do sad nije uspeo da se zaustavi na dobroj nameri pre nego što je izvojevao pregršt načina da apsolutno sve zloupotrebi, pa zašto to ne bi, svesno ili nesvesno, učinio i sada?
(Potencijalno) poslednje zbogom Crvenom tepihu
Osim što je NFT je nova opsesija sveta poznatih, realno je da je mnogima i dalje potpuno stran pojam. Okej, možda znate puku definiciju, ali kako zapravo ova složena art-kripto infrastruktura funkcioniše?
Glavna stvar je da ljudi koji ulažu novac, vreme i svoju kreativu u projekte nad svojim radovima mogu da zadrže oblik vlasništva pre nego što se isti otisnu od kuće i bespovratno odu put NFT-a, a članove tog sveta tamo čekaju VIP opcije poput pristupa konferencijama, okupljanjima, kako virtuelnim tako i realnim, pa čak i žurkama.
Ideja je da se naslovnice, poglavlja knjiga ili delovi filmova mogu iznova monetizovati, kao što se to radi sa stvarima u realnom svetu (fair enough), s tim da digitalno, koje je odavno preuzelo kormilo, preti da nas odvede ka nekim horizontima koje trenutno ne možemo ni da naslutimo.
