Pretraga

Zašto treba da se pozdravimo sa radnim danom od 8 sati jednom za svagda?

Zašto treba da se pozdravimo sa radnim danom od 8 sati jednom za svagda?

Tekst: BURO.

Vrlo moguće da zvuči dosta neverovatno i nelogično kada kažemo “pandemija” i “dobre vesti” u istoj rečenici, ali po nekim pitanjima stvari zaista stoje tako. “Novo normalno” je termin koji sve češće svesno ili nesvesno koristimo, i iako nam ono staro normalno na momente deluje toliko udaljeno da ne možemo ni da zamislimo da je pre samo godinu dana sve tako funkcionisalo, novo normalno donosi sa sobom i neke potencijalno zgodne novitete. Nakon svih praktičnih poteškoća sa kojima smo se susretali pri navikavanju na novi ritam i dinamiku, i za koje možemo da kažemo da smo ih u ovom trenutku i već kojem po redu talasu i prevazišli, sve češće se otvara pitanje da li će i u kojoj meri ovogodišnje iskustvo globalno uticati na promene u poslu i tipičan radni dan, i kako bi on uopšte trebalo da izgleda? Šta smo naučili iz lekcije Zoomova, rada od kuće i nemanja 9-do-5 dinamike?

Ako je verovati trendovima, podacima i istraživanjima koja se obavljaju širom sveta pre i tokom pandemije, čini se da smo naučili dosta i videli da može i drugačije. Jer, ako je jedna stvar postala kristalno jasna to je da “novo normalno” zahteva stvarno neke nove dinamike i definitivno podrazumeva daleko kraći radni dan. Još 2016. godine je Cal Newport objavio knjigu “Deep Work” u kojoj je napisao da “tri do četiri sata kontinuiranog rada svaki dan je sve što je potrebno da osetimo ozbiljnu transformaciju i promenu u našoj produktivnosti” što zvuči kao proročanstvo koje bi uskoro moglo postati realnost.

savremeni ljudi su istinski produktivni makismalno 2 sata i 50 minuta dnevno. Ostalih pet sati mahom ode na socijalizaciju, društvene mreže ili gubljenje u multitaskovanju, i beskonačne sastanke.

Oni koji imaju decu znaju da su tokom karantina imali pravo na kreativnost i produktivnost u smenama, jer definitivno nisu imali ceo dan na raspolaganju da se neometano bave onim što treba. Ostali su takođe žonglirali sa svim obavezama ali se u svim slučajevima ispostavilo da su pravilno postavljeni termini za rad izuzetno produktivni i sve u svemu konačno smo potvrdili ono što smo znali, a to je da je radno vreme od 8 sati (plus ono koje izgubimo u prevozu), definitivno relikivija prošlosti koju ne želimo u današnjici. A i ne samo što ne želimo nego i ne možemo.

Svet savremenog čoveka je daleko ubrzaniji, razgranatiji i zahtevniji i više ni po jednom standardu nije logično imati radno vreme koje pojede polovinu dana. A evo i zašto.

Niko ne radi efikasno osam sati dnevno

Uvek treba početi od činjenica, a ove kažu da je sve laž i da to što sedimo 8 do 10 sati u kancelariji ne znači da efikasno toliko dugo i radimo. Štaviše, daleko pre znači da sigurno ne radimo jer nije moguće biti konstantno produktivan na duge staze. Istraživanja sa podacima prikupljenjim širom sveta, su pokazala da su savremeni ljudi istinski produktivni maksimalno 2 sata i 50 minuta dnevno. Ostalih pet sati mahom ode na socijalizaciju, društvene mreže ili gubljenje u multitaskovanju, i beskonačne sastanke. Svakako da postoje i oni koji su u mašini od kada uđu u ofis dok iz njega ne izađu, ali stepen produktivnosti je i kod njih manje više isti. Ostalo se obavlja po autopilotu.

Ma koliko se elon musk trudio, činjenica je da je naš mozak još uvek daleko bliži mišiću nego kompjuteru. Što znači, da nije moguće davati mu zadatak za zadatkom bez pauze.

Naš fokus je limitiran

Ma koliko se trudili da budemo maksimalno produktivni, i ma koliko Musk imao progresivne ideje o apgrejdovanju ljudskog mozga na nivo robota, činjenica je da je naš mozak još uvek daleko bliži mišiću nego kompjuteru. Što znači, da nije moguće davati mu zadatak za zadatkom bez pauze i vremena da se oporavi. Isto tako, ni fokus ne može da se “rasteže” u nedogled. Sva je prilika zapravo da ne može predugo da se rastegne i da posle 20 minuta snažnog fokusa sledi pad. Ipak, većina ljudi može da se fokusira, i to prilično dobro 50 do 90 minuta, ali posle toga je neophodan odmor. Ako želite malo nauke i tehničkih detalja, u pitanju je ultradijan ritam prema kom nam se fizički traži pauza na svakih sat ipo. Nije do nas, do biologije je.

Kvalitet obavljenog posla (a i zadovoljstvo) opadaju posle određenog broja sati

Sasvim logično, i ne ne pokušavajte da obavljate neke pogotovo ne superkreativne zadatke, kada sitgnete kući posle dugog dana. Čak iako budete, sva je prilika da će vaša produktivnost a sa njom i vi udariti glavom u zid i naići na opasnu blokadu. Prema istraživanju Stanford univerziteta, raditi preko 50 sati nedeljno ne donosi ništa osim što nas pretvara u mučenike i robove sopstvenog posla. Četrdeset sati nedeljno je već dosta upitno, a sve preko toga problematično i pitanje je koliko se zaista kvalitetnog posla obavi u tih 15, 20 sati dodatno. 

Nije poenta raditi manje, samo pametnije.

Raditi manje znači raditi kvalitetnije

Nismo ovo izmislili, kunemo se, ali dobre vesti i za zaposlene i za poslodavce su da i sa skraćenim radnim vremenom, bilo na 4 bilo na 6 radnih sati, još uvek mogu da se postignu svi rokovi, da se da značajan doprinos i obavi sve što treba. Naravno, ako pričamo o tome da je svako zadužen za svoj posao a ne još xy drugih. Tako, imati radnu nedelju od četiri dana, ili sa pet ali sa kraćim vremenom, dokazano dovodi do više produktivnosti, inspirativnijih i svežijih ideja, i čini tim srećnijim i zadovoljnijim. Nije poenta raditi manje, samo pametnije. Kad već svi mahom nosimo svoje kancelarije i poslove u svojim džepovima, da barem imamo stvarno neke koristi od toga. 

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor