Predah od algoritma: Tinejdžerske serije više nisu predvidljive
U fokusu bol, stid i čežnja
Sećate li se kako su nekada izgledali tinejdžeri na televiziji? Obično je tu grupa popularnih klinaca, neko od njih je glavna „kučka“, svi se već u srednjoj školi ponašaju kao da su na fakultetu i svi imaju para, ili nemaju, a pobede na nekom takmičenju i ostvare svoj san.
Besprekorno obučeni, diktirajući trendove, pravili su skandale po žurkama i vodili živote o kojima smo u srednjoj školi mogli samo da maštamo. Od Beverli Hilsa do Tračare, gledali smo ih sa mešavinom fascinacije i neverice, svesni da naš svakodnevni život ne izgleda baš tako.
Ali ako danas pustite neku od novih serija koje zaluđuju publiku širom sveta, primetićete malu promenu atmosfere. Nema jurcanja za šokantnim obrtima i izveštačenim zapletima. Umesto toga, priča je usporila.
Likovi zapravo razgovaraju o onome što ih boli, stide se, čeznu i prave one prave, sitne greške koje svi pamtimo iz sopstvenih tinejdžerskih dana. Ove serije ipak nude još nešto, priliku da na trenutak zastanemo i ponovo preživimo onu dobru, poznatu tremu prve ljubavi, roditeljski pritisak ili neverstvo prijatelja.
Off Campus je brzo postala treća najgledanija debitantska serija svih vremena na Prime-u nakon premijere ovog maja, dok je dirljiva romantična serija Every Year After iz juna privukla 36 miliona gledalaca širom sveta u prvih 12 dana. Sterling Point je njihov najnoviji pokušaj da izgrade originalnu tinejdžersku franšizu umesto da oživljavaju neku staru.
Nove tinejdžerske serije
Junakinja nove serije Sterling Point, sedamnaestogodišnja Ani Džejkobson, ima rutinu nege kože od 10 koraka, mašinu za belu buku na glasovno upravljanje, stil oblačenja smirene Uniqlo mame i samo jedan cilj, da upiše prestižnu poslovnu školu Varton.
„Imaš 17 godina, a ponašaš se kao da ti je 30“, poručuje joj brat blizanac Konor, nagovarajući je da bar jedno leto provede zabavljajući se.
Njihov dijalog savršeno oslikava koliko su se tinejdžerske drame promenile u poslednje dve decenije, prešavši put od divljeg provoda do emotivne uzdržanosti. Smeštena na izolovanom kanadskom ostrvu, ova nova serija na platformi Prime Video (u režiji Megan Park) prati Ani dok porodične tajne, prva ljubav i tuga polako ruše njen do detalja isplaniran život.
Protagonisti, odgajani u eri psihološkog žargona (therapy-speak), emocionalno su rečiti, neumoljivo svesni sebe i neuobičajeno dobri u komunikaciji, što stvara primetno smirenu i prigušenu dramu o odrastanju.
Sterling Point je deo pravog novog talasa originalnih tinejdžerskih serija. Van kampusa (Off Campus), Leto kada sam postala lepa (The Summer I Turned Pretty), Srcolomac (Heartstopper), Makston Hol (Maxton Hall), Zauvek (Forever), Moj život sa Volter dečacima (My Life with the Walter Boys) i Bili smo lažovi (We Were Liars) postali su pouzdano uspešni – i jednako sposobni da izazovu frenetičnu reakciju fanova – kao, recimo, Igra prestola (Game of Thrones). One redovno generišu video-snimke obožavalaca (fancams), plejliste, ratove oko spajanja likova i nove zvezde u usponu.
Uspon ovog novog talasa TV serija deluje posebno značajno jer se takmiči sa svetom kreatora za pažnju gledalaca. Prema nedavnom izveštaju, 43% pripadnika Generacije Z sada više voli Jutjub i TikTok nego tradicionalnu televiziju ili striming servise koji se plaćaju.
Ali dok su mega-hitovi iz 2010-ih, poput Riverdejla (Riverdale) i Slatkih malih lažljivica (Pretty Little Liars), pokušavali da se izbore sa kratkim onlajn sadržajima pomoću primamljivih misterija i zapleta nalik slagalicama, ova nova grupa teži naturalizmu i sporijem tempu.
One više ne pokušavaju da nadmaše algoritam, već nude predah od njega. Ovaj preokret dolazi u trenutku kada šira strategija Holivuda zasnovana na nostalgiji nastavlja da donosi sve manje rezultata.
Gotovo sve današnje ključne tinejdžerske drame odvijaju se u zatvorenim svetovima, primoravajući likove da ostanu na putu jedni drugima. Leto kada sam postala lepa drži svoje romanse zatočene na plaži Kazins (Cousins Beach). Van kampusa zadržava svoja rivalstva i romanse unutar jednog univerziteta i njegovog hokejaškog tima. Mekston Hol ima svoju elitnu školu sa internatom; Moj život sa Volter dečacima ima porodični ranč. Zatvarajući im izlaze i držeći se samo jedne ili dve lokacije, ove serije omogućavaju usku bliskost i spora, tinjajuća prožimanja tenzije.
Studije možda misle da publika želi poznate naslove i franšize, a sve više se čini da zapravo žele poznata osećanja, ona koja možda sami nikada nisu doživeli, ili ih bar nisu osetili godinama. Žude za tim da čeznu.
„Ogroman uspeh serije Leto kada sam postala lepa duguje se činjenici da su veoma dobro prikazali tu čežnju“, izjavila je nedavno stručnjakinja za digitalnu kulturu Ainoa Marzol. „Rekla bih čak i da Vatreno rivalstvo (Heated Rivalry) funkcioniše veoma dobro jer priča priču koja je kontinuirana tokom dugog niza godina, iako je sažeta u svega nekoliko epizoda. Priča obuhvata period od 10 godina. Ljudi tragaju za tim.“
Tinejdžerske serije doživele su procvat od kasnih 90-ih do ranih 2000-ih, kada su ambiciozni tinejdžeri naseljavali Beverli Hils, 90210 (Beverly Hills, 90210), Dousonov svet (Dawson’s Creek), Tri Hil (One Tree Hill) i Tračaru (Gossip Girl). Ali kako su kratke video-forme eksplodirale, žanr se povukao, pri čemu je mlada publika sve više birala telefon umesto televizora.
Što navodi na pitanje: zašto tinejdžerska drama ponovo cveta kada njena publika ima TikTok i Reelseve?
Ironija je u tome što se ove serije često otkrivaju, komentarišu i promovišu upravo na BookToku i TikToku. Ta kontradikcija govori o tome šta mlada publika oseća da joj nedostaje. To takođe pomaže da se objasni zašto ove serije jednako snažno rezonuju i sa milenijalkama, koje se sećaju – ili im nedostaje da se sećaju – intenziteta prve ljubavi.
Ove serije imaju dvostruku publiku: mlade i nostalgične
U trenutku definisanom usamljenošću na društvenim mrežama i otuđenošću, one vraćaju ljubav, seks i intimnost na dohvat ruke, stvarajući analogne svetove izgrađene oko kontakta licem u lice. To je taktika primenjena u istorijskim tinejdžerskim delima poput Krhotina (The Shards) i Svedočanstava (The Testaments), a naglašena kroz ambijent malog grada u seriji Moj život sa Volter dečacima.
Sličnu emociju nosi i serija Srcolomac (Heartstopper). Njena posebnost leži u tome što kroz prirodne, simpatične likove prikazuje čitav spektar LGBT zajednice i otvorenost današnjih generacija, ali bez uobičajene mračne drame. Srcolomac je postao planetarni hit upravo zato što nudi nešto što je u pričama sa gej tematikom decenijama nedostajalo – lakoću gledanja, iskrenu nežnost i onaj prelepi, oslobađajući srećan kraj.
Treba pronaći emotivnu sredinu, gde se nespretni prelazak u odraslo doba i izuzetno bolne simpatije koje ga prekidaju, odvijaju u realističnom režimu. Tinejdžerske drame više ne smeju da se oslanjaju na zaneseni beg od stvarnosti, već suočavanjem sa istim, prikazujući tinejdžerski život onakvim kakav zaista i jeste.