Svetska zdravstvena organizacija je 2019. godine objavila izveštaj koji ukazuje na moć umetnosti kao sredstva za unapređenje mentalnog zdravlja. Od tada raste interesovanje za korišćenje kulturnih aktivnosti, poput poseta muzejima, kao načina za unapređenje blagostanja. Nakon pandemije, koja nas je udaljila od muzeja, galerija i bioskopa, potreba za ponovnim povezivanjem sa umetnošću postala je još izraženija.
Muzeji, još od svog nastanka, nisu samo prostori za uživanje u umetnosti već i važni centri za edukaciju. Oni omogućavaju posetiocima putovanje kroz različite kulture i epohe, često u samo jednom prostoru. Susret sa umetnošću proširuje perspektive, pomaže nam da uvidimo svet iz drugačijih uglova i shvatanja. Iako su muzeji uglavnom posmatrani kroz prizmu edukacije i kulture, sve češće se prepoznaju i kao prostori sa terapeutskim potencijalom – potreba koju je pandemija još više naglasila.
Umetnost kao odraz unutrašnjeg sveta
Čak i pre nego što je čovek razvio govor, vizuelno izražavanje predstavljalo je način komunikacije emocija i mentalnih stanja. Umetnost nam pomaže da strukturiramo i bolje razumemo svoja osećanja. Kada se upustimo u proces vizuelnog predstavljanja svojih unutrašnjih stanja, sami čin može biti isceljujući. Art terapija koristi umetnost u psihoterapiji već godinama, fokusirajući se na kreativno izražavanje kroz stvaranje umetničkih dela.
Muzejska terapija ili, blagotvorno posmatranje
Za razliku od klasične art terapije, muzejska terapija se oslanja na pasivno posmatranje umetničkih dela, bez aktivnog stvaranja. Smatra se da posete muzejima mogu imati terapeutske efekte, jer njihovi prostori pružaju osećaj mira i omogućavaju ulazak u meditativno stanje bez potrebe za formalnom meditacijom. Okruženje u muzeju, bez svakodnevnih ometanja, pruža priliku za duboko posmatranje umetnosti, što može umanjiti stres i anksioznost, slično boravku u prirodi. Promišljanje o umetničkim delima otvara nove poglede na svet i pruža alternativne načine posmatranja stvarnosti.
Muzeji, osim što mogu delovati terapeutski, pomažu u socijalizaciji i jačanju osećaja zajedništva, smanjujući osećaj usamljenosti. Oni takođe mogu imati preventivnu ulogu, pružajući prostor za razvoj unutrašnje otpornosti i rezilijentnosti pre suočavanja sa stresnim događajima.
