U poslednje dve nedelje, hiljade i hiljade beba flamingosa je umrlo na turskom jezeru Tuz. Slatinasto jezero u centralnoj Truskoj je inače dom za preko 10.000 novih flamingos beba svake godine. Ove godine, zbog nedavne suše za koju ekolozi tvrde da je posledica irigacionih metoda kao i pomahnitale klimatske krize, jezero je polu presušilo i taj broj novih članova jata smanjen je na polovinu uobičajenog. Nedavni snimak iz vazduha pokazuje užasnu situaciju u kojoj se nekada živa zona, prepuna vode i rozikastog odsjaja čudesnih ptica gotovo gotovo u potpunosti pretvorila u pusto mesto puno blata i mulja, i masovnu grobnicu flamingosa, što je malo je reći pretužno i nedopustivo.
Fahri Tunc, ekolog i fotograf prirode, je nedavno u izjavi za Rojters rekao da kanali za navodnjavanje odvlače vodu iz jezera Tuz i preusmeravaju je zemljoradnicima što kao posledicu ima nedovoljno vode za flamingose zbog čega umiru i oni a i čitava okolina jezera. Dok su ekolozi složni da je promena irigacionih sistema jedini moguć metod da se spreči dalje izumiranje vrste i podneblja, ali i da treba biti i van ovog konkretnog slučaja osvešćen po pitanju klimatskih promena koje su sve brže i sve osetnije, politika se kao i obično ne slaže i Bekir Pakdemirli, ministar poljoprivrede Turske ne vidi nikakvu sponu između navodnjavanja i ove situacije na jezeru Tuz. A i klimatska kriza je njega što se tiče upitna. Klasična retorika onih koji stvaraju problem i strukturu koja podržava iste, i koji imaju tendenciju da ignorišu sve. Oni doduše mogu da se igraju da ne vide i ne čuju, da je sve zavera i stranih plaćenika, ili pak apsolutno pod kontrolom odajući lažni utisak da je svaki problem saniran, ali je dužnost svih ostalih da im ne dozvolimo i da budemo aktivni i svesni toga da smo učesnici života na Zemlji. Da nemamo drugu planetu za sad, da pored nas postoje druge vrste koje jednako kvalitetno treba da žive, i da upravljati zajedničkim dobrom za dobrobit malobrojnih ne sme da se događa. A događa se stalno i posebno ekspolatacija vode, koruptivne aktivnosti vezane za to i posledično ubijanje biljnih i životinjskih vrsta u korist profita nisu novina nigde na planeti. I u našem krajnje lokalnom kontekstu nedavne izmene Zakona o vodama su samo jedan od pokazatelja kako se pogrešno koristi ono što je zajedničko dobro, i zašto su ekološka udruženja iznela ocenu da su predložene pa potom i usvojene izmene “katastrofalne”.
Bilo kako bilo, kako god da okrenemo, i verovali u to ili ne, posledice klimatskih promena su tu i postaju izrazito teške za ignorisati, čak i onima koji su najuporniji u toj igri i kojima ignorisanje i inače ide od ruke. Ptice umiru. Polarni medvedi će kako stoje stvari izumereti u narednih 80 godine. Najveći komadi leda se lome i tope, a toplota okeana i mora toliko ubrzano raste da sve češće čujemo da je veliki broj riba u nekom moru umro zbog previsoke i neprirodne temperature vode. Prošlogodišnji požari u Australiji su doveli do smrti milijardi životinja, što ostavlja nenadoknadive posledice na ceo biljni i životinjski sistem, a i ceo svet. U tome, ovoj pomor flamingosa je samo još jedan znak da klimatska katastrofa nije blizu, već je tu, na samom pragu.
I ako ništa drugo do sada nije bio signal za promenu možda ovo bude. Budimo realni, nema ptice koja što zbog svoje boje što zanimljivog izgleda budi lepše asocijacije. Kada kažete „flamingos“ sigurno da odmah pomislite na prelepe daleke destinacije, plavetnilo vode, palme koje šušte i zelene se, i nežni, beli pesak. Andaluzija, jug Francuske, Istočna Afrika, Florida, Čile, Kuba, Dominikanska republika i redom sva najlepša mesta vezana su upravo za ove ptice. A da li želite planetu bez svih predivnih asocijacija i bez i malo roze boje na vidiku? Tačno, ni mi. Zato još jednom svi da obnovimo gradivo iz klimatskih promena, zagađenja i ekološke krize, prisetimo se da je sve povezano i da ni jedan korak nije mali ni beznačajan i uradimo šta možemo. Edukujemo se, promenimo, pridružimo promeni i pobuni, a plastic free jul je takoreći idealan trenutak za to.
