Deluje kao da je prošao čitav jedan život od kada je Instagram bio samo prosta i jednostavna platforma za deljenje fotografija. Od tada je postao ne samo sinonim cele jedne nove kulture pa i njene estetike, nego i mesto velikih zarada i obrta, mesto za borbu za neki bolji i ravnopravniji svet, a kako sada stvari stoje i jedno od osnovnih sredstava informisanja.
Rojters je ove godine napravio Institute Digital News izveštaj iliti izveštaj o digitalnim vestima, i prema prikupljenim podacima i statistici ispostavlja se da se u odnosu na 2008. duplirao broj onih koji koriste Instagram za praćenje događanja i saznavanje novih vesti. Taj trend je, očekivano najprisutniji među mladima. “Instagram je veoma popularan među omladinom” rekao je Nic Newman, šef istraživanja. “Oni najbolje odgovaraju i reaguju na jednostavno ispričane priče praćene vizuelnim materijalom”.
Rojters je ove godine napravio izveštaj o digitalnim vestima, i prema prikupljenim podacima ispostavlja se da se duplirao broj onih koji koriste Instagram za praćenje događanja i saznavanje novih vesti.
Na sreću za studiju, ali nažalost za svet u kome živimo i nas u njemu, ova godina je bila veoma plodno tlo za istraživanja društva i informacija, budući da smo prošli sve od klimatskih promena i protesta preko korona pandemije, do uličnih protesta širom sveta i Black Lives Matter protesta. Rečju, planeta je nekoliko puta i različitim povodima “gorela” (nekada i bez znakova navoda) i ispostavilo se da je to sve rezultiralo velikim, velikim angažmanom na mrežama. Isto tako, pojavio se veliki broj lažnih vesti koje su veoma opasno oruđe budući da svaka vest stiže neverovatnom brzinom do konzumenata. To je u neku ruku i najveća opasnost monopola koji danas ima Facebook. Sam za sebe kao mreža definitivno više ne uživa popularnost kakvu jeste desetak godina unazad, ali je zato kupio Instagram, i WhatsApp i tim putevima, plasiranjem i šerovanjem, funkcionalnom mrežom koju je sam sebi obezbedio, uspeva da dopre do 85% ljudi svake nedelje. Takva dominantnost je neverovatna i izuzetno plodno tlo za plasiranje bilo kakvih informacija.
Poverenje je izuzetno vredna stvar koja se lako gubi, a izuzetno teško zadobija, i održavanje poverenja u eri društvenih mreža postaje sve teže kako nove teorije zavere postaju viralne svaki dan.
Ipak, čini se da se još uvek najviše veruje stručnjacima (kada ih ima i kada su zaista predstavnici struke) jer je prema istraživanju, u jeku pandemije najviše poverenja iskazivano zvaničnim institucijama i predstavnicima za javnost. Možda više ne gledamo vesti nego listamo Instagrame ali znamo od koga želimo da čujemo vesti. Osim medija to je zapravo i druga najveća promena, a to je da se informacija vezuje za osobu. Sveukupno 40 država je učestvovalo u ispitivanju a samo u šest je većina rekla da veruje “većini vesti većinu vremena”. Ostali su prilično sumnjičavi koji god da je izvor informacija u pitanju, i iako se mladi danas najčešće informišu preko društvenih mreža (konkretnije Instagrama koji prema podacima preti da zameni Twitter u poglednu glasnogovorstva i poverenja koje to prati) činjenica jeste da su obazrivi od koga im dolaze te infromacije.
Poverenje je izuzetno vredna stvar koja se lako gubi, a izuzetno teško zadobija, i održavanje poverenja u eri društvenih mreža postaje sve teže kako nove teorije zavere postaju viralne svaki dan. U takvom svetu čini se da nam je mnogo draže da sami filtriramo ono što nam deluje kao tačno, a to u mnogome zavisi i od toga ko nam donosi tu informaciju. Zato verovatno društvene mreže i jesu tako relevantne, jer na ovaj ili onaj način odabiramo krug istomišljenika u čije postove, storije, sharovanja verujemo, više nego u zvanične, neretko izmanipulisane vesti, i sklapamo svoju istinu o bilo kom problemu. I naravno da to ostavlja puno prostora i za netačne informacije, kada nestručni počnu da se bave važnim temama, ali i daje mogućnost da se čuju oni koje nećemo videti u zvaničnim medijima, a verovatno bi trebalo.
