Nebojša Yamasaki Vukelić opisuje svoje stil „kao istrgnute stranice iz slikovnica za odrasle, o kraju svetu“. Naizgled vedre slike svašta kriju ispod površine, o preplitanju prirode i tehnologije, kapitalizmu i mogućnosti apokalipse.
Kao „dete treće kulture“, spoj srpske i japanske, uticaj japanske pop kulture vidljiva je u njegovom estetskom senzibilitetu. On prvenstveno koristi crtanje i slikanje kao storytelling alat o fiktivnoj realnosti koja se odvija negde u budućnosti. Njegov poslednji projekat The Ground That Doesn’t Hold predstavljen je ove godine, i inspirisano je vremenom koji je umetnik proveo u Boru.
Petkom volim da…Razmišljam o tome kako je sutra subota.
Najviše me inspiriše…Mogućnost da se radi nešto što će zapravo nekom nešto značiti.
Pesma koja me uvek oraspoloži je…Neka koju verovatno ne slušam jer nije dovoljno eterična i melanholična.
Najbolje se osećam kada…Sam naspavan i nezaposlen.
Priroda je…Drvo, zgrada, zemljina kora, vetar, bojler, raža, ograda, džungla, put i pauk.
