Povezano
Preporučeno
Da li ste ikada dobili preporuku za knjigu ili film koji je, rečeno vam je, nezaobilazan, izuzetno važan, ili nešto što „mora da vam se svidi“?
Vreme je da oslobodimo i javni prostor za jedno priznanje: preporuke knjiga i filmova, koliko god bile dobronamerne, često su potpuno besmislene.
Kultura preporuka knjiga i filmova uveliko se oslanja na predubeđenje da će određeni naslov rezonovati s nama jer je ostavio jak utisak na onoga ko nam ga preporučuje. Ipak, u ovom malom ritualu zaboravljamo najvažniju stvar: ljudski ukus je krajnje individualan, subjektivan, i ono najbitnije formiran kroz lična iskustva, očekivanja i specifične afinitete.
TERET TUĐEG
Neretko imam osećaj da, kada prihvatimo preporuke, prećutno uzimamo u obzir da će ono što rezonuje sa životnim iskustvima nekog drugog imati isto dejstvo i na nas.
Osim ako preporuka nije krajnje stručna i vezana za objektivne vrednosti dela (poput tehničkih kvaliteta ili književne strukture), ovo prebacivanje ukusa najčešće vodi do toga da „savršena knjiga“ našeg prijatelja ostane nepročitana na našem noćnom stočiću, ili da se „obavezno“ filmsko ostvarenje pretvori u dva sata izgubljenog vremena.
Razmislite: kada vam neko preporuči knjigu koja je njemu „promenila život,“ ta osoba vam praktično prenosi doživljaj jedne proširene istine kroz svoj prozor percepcije. Knjiga koja je za nekoga donela katarzu može za vas biti ravna dosadi. Film koji je nekome oživeo ličnu epifaniju za drugoga je možda samo niz predvidljivih scena. Mislim, najčešće, ne možda.
Prihvatanje preporuke znači da, takođe, svesno ili nesvesno, unosimo tuđe očekivanje u sopstveni doživljaj.
Dobar deo uživanja u umetničkim delima dolazi iz otkrivanja neočekivanih trenutaka, onih u kojima nas knjiga ili film „pogodi“ na potpuno ličan i slučajan način.
Preporuka, s druge strane, stvara osećaj pritiska.
Ali, tu je problematika – umetnost ne funkcioniše na zahtev. Razmislite o filmovima ili knjigama koje ste sami pronašli, bez preporuke. Mnogo su vam draži jer su deo vašeg unutrašnjeg sveta. Ta dela su s vama uspostavila tihu vezu, bez obaveza i očekivanja. Upravo je ta spontanost susreta ono što daje umetnosti njenu magiju. Dela koja nisu rezonovala sa vama, niste završili i realno, ne sećate ih se.
NAŠ PUT
Danas je algoritam naša konstanta, a izbor nam je proširen do beskonačnosti, ali iskustvo pokazuje da će mnogo veći utisak na nas ostaviti nasumično odabrana knjiga s prašnjave police u lokalnoj biblioteci ili film koji nam se sasvim slučajno „namestio“ na streaming platformi. Samoj mi se to potvrdilo mnogo puta.
Ironično, ti slučajni pronalasci ostave dublji utisak nego naslovi koje nam je neko predložio. Pa moje omiljeno književno delo, pre čitanja bila je knjiga koju sam samo usputno odabrala da čitam.
Naravno, neki od nas vole osećaj pripadnosti zajednici koja deli isto mišljenje o delu, jer je umetnost ne samo individualno, već i kolektivno iskustvo. Ipak, čak i u tom kontekstu, postoje načini da otkrivamo dela kroz prirodnije kanale. Umesto da oslanjamo na tuđe preporuke, možda je bolje razviti osećaj poverenja u sopstveni ukus. Pročešljati omiljene žanrove, istražiti naslove i autore, prepustiti se trenutku i otvoriti vrata ličnoj, nezavisnoj povezanosti s umetničkim delom.
VODIČ ZA PREPORUKE
Umetnost, u svom najlepšem obliku, nastaje i traje zbog naše jedinstvene povezanosti s njom, a preporuke su, uprkos svojim najboljim namerama, često samo – nepotreban filter.
Možda će vam neko reći da je Tačno u podne klasik koji morate pogledati, ili da roman Lovac u žitu morate pročitati makar jednom, ali jedino je važno kako vi osetite, razumete i tumačite ta dela – da li vam ona zaista pripadaju ili ne.
Prihvatite da ćete na svom umetničkom putu naići na promašaje, ali i na nenadane bisere.
Umesto da čekate da vam neko preporuči nešto što „prosto morate pročitati ili pogledati,“ slobodno idite za sopstvenim impulsom.
Foto: Pinterest