Cottagecore, mob wife, coastal cowgirl, coquette, donut glaze nokti, strawberry mejkap. Ovo su samo neki od viralnih momenata koji su preplavili društvene mreže tokom prošle godine. Zapravo, poslednjih nekoliko godina čini se da se svake nedelje predstavlja neki novi trend na interetu. U početku nam se to svima dopadalo, a danas nam je možda malo i previše, zar ne?
Možda se desilo ono što je delovalo kao nemoguće: trendovi su nas smorili. Stvar je u tome što je „trend“, što Merriam-Webster rečnik definiše kao „prevladavajuću tendenciju ili sklonost“, nešto što je oduvek prisutno. Ljudi često vole da se vraćaju trendovima iz prošlih decenija, to znamo i nekako smo prihvatili da je moda ciklična, malo malo pa oživi neki način šminkanja iz devedesetih, neka frizura iz sedamdesetih, Y2K trend… ali u poslednje vreme, čini se da se trendovi smenjuju kao na traci (hoćemo li ikad dostići tačku prezasićenja?), a mi više nismo sigurni da li da se trudimo to da pratimo, razumemo, ignorišemo?
Kako nastaju trendovi
Trendovi se lako formiraju: neko predloži neku novu ideju, dovoljno ljudi je prihvati i počne da je „prati“ i ideja (trend) privuče veliku pažnju.
– Trendovi počinju nečim na šta pojedinac ili mala grupa obraća pažnju, a zamah dobijaju kad sve veća grupa ljudi obraća pažnju na to. Odatle, oni nastavljaju da rastu dok ne preplave sve vesti i stranice, kaže za Pop Sugar psihološkinja, autorka i spisateljica Scott Lyons, PsyD.
Šta je onda s mikrotrendovima, čijem rastu svedočimo poslednjih meseci:
– Iako mainstream trendovi privlače značajnu pažnju, sve veći naglasak stavlja se na nišne zajednice i subkulture. Online platforme olakšale su formiranje mikro zajednica usmerenih oko specifičnih interesovanja, hobija i identiteta, objašnjava kaže Sanam Hafeez, neuropsiholog iz Njujorka i direktor Comprehend the Mind.
Psihologija iza trendova
Možda mislite da trendovi postaju popularni samo zato što su lepi ili novi i uzbudljivi.
– Kada nam predstavi nešto novo i drugačije, za šta se interesuje mnogo drugih ljudi, to donosi osećaj uzbuđenja. Mi, kao ljudi, prirodno smo radoznali, ali psihologija iza toga je mnogo dublja. Želimo da pripadamo i povezujemo se, kaže Jenny Yip, klinički psiholog i autor knjige „Hello Baby, Goodbye Intrusive Thoughts.“
Učestvovanje u trendovima poziva na društvenu interakciju, divljenje i cenjenje od drugih i olakšava osećaj pripadnosti, dok nam istovremeno omogućava da se uklopimo u masu, tvrdi Christie Ferrari, poznata i kao Dr. C, klinički psiholog i bloger. Dakle, uspeh trendova se svodi na kombinaciju želje da budemo uključeni, ali i da se istaknemo i osećamo posebno.
– Nikako ne podcenjujte moć FOMO-a u svemu tome. Postoji strah od propuštanja nečega zabavnog ili uzbudljivog, što nas može naterati da se pridružimo trendovima čak i ako nismo sigurni u njih. Plus, ako nešto deluje retko ili teško dostupno, to onda želimo još više.“ (Ovo je verovatno razlog senzacionalnog Stanley Cup-a zbog kojeg su tinejdžeri noćima spavali ispred prodavnica, a sada hrle u prodavnicu Target Joe’s da bi dobili novu mini torbu), tvrdi Hafeez.
Uticaj društvenih mreža na kulturu trendova
Trendovi su stari koliko i vreme (čak i ako se nekad nisu nazivali tako), ali se značajno promenio način na koji oni napreduju. Danas su TikTok, Instagram i internet uopšte (kao i uticajni pojedinci) demokratizovali kulturu trendova i učinili je dostupnijom.
S porastom društvenih medija, ceo svet postaje pozornica. Sada nam se sve informacije nalaze na dohvat ruke, to doprinosi povećanoj brzini se smenjuju trendovi. Ranije ih niste mogli plasirati tako lako među širokom grupom ljudi – u stara vremena pristupali smo im kroz časopise (jedan mesečno), televiziju, novine… Informacije nisu bile rasprostranjene tako brzo kao što je danas s internetom.
Uticaj mikro trendova
Trendovi su nekada činili da se osećate kao deo većeg pokreta. Međutim, mikro trendovi danas nemaju isti efekat. Društveni mediji su omogućili raznim hirovima da procvetaju – više nego ikad pre – ali su isto tako odgovorni za skraćeni životni vek raznih estetika i vibeova.
– Kada neki trend postane viralan, toliko da ga se prezasitimo, vreme je za novi trend. Ovaj ciklus održava stvari uzbudljivim, ali ne i ekskluzivim, i doprinosi umoru od trendova, kaže DR C.
Sama brojnost dostupnih opcija – ne samo među trendovima, već svega (brojnosti brendova na tržištu recimo, ili TV i radio emisija, podkasta, knjiga…) takođe utiče na brzinu kojom se smenjuju trendovi. Dr. Yip to ovako objašnjava: „Ako me film ne zainteresuje u prvih 10 minuta, postoji hiljade drugih novih filmova koje mogu odabrati.“ Uz to treba da dodamo i to da se naša pažnja, kolektivno, skraćuje.
– Sve nam dosadi brže nego ikada pre. I rešenje za tu dosadu je brzina kojom se smenjuju trendovi. Nova uzbuđenost stvara dopamin, kaže Yup.
Hoće li se brzina kojim se trendovi smenjuju ikada promeniti? Dok ne postane trendy da ne budete na društvenim medijima, malo verovatno.
Fotografije: Pinterest
