Velike su šanse da ste čuli za razne vrste ishrane koje svojim pristalicama, da ne kažem “vernicima” (pošto stvarno počinju da liče na kultove ali to je druga tema), obećavaju zdravlje, vitalnost i kao uzgred tanku liniju. Šta više, sigurna sam i da neke od njih međusobno brkate, kao na primer: veganski način ishrane sa raw pokret ili paleo sa ishranom bez glutena. Dodajte na to da nove varijacije na temu postojećih niču kao pečurke posle kiše i konfuzija je potpuna. Ipak, postoji jedna konstanta koja se zadržala poprilično dugo: ako želite da budete zdravi / tanki / dopišite sami, treba iz ishrane da izbacite masti, pogotovo one životinjskog porekla. Živimo u opštoj poplavi low-fat hrane koju konzumiramo bez mnogo razmišljanja ili razumevanja šta to zapravo znači. Ok, broj kalorija je manji ali to ne znači nužno i da je takva hrana zdravija. Ono što takođe pouzdano znamo jeste da smo svi ono što jedemo, i da to podjednako važi i za kosu i za lice i za naše cenjene pozadine, a sve više stručnjaka govori o tome kako su bezmasna i low-fat ishrana glavni krivci za prerano pojavljivanje bora i tzv. diet face.
Ishrana sa ekstremno niskom količinom masti za rezultat ima produbljivanje bora po celom licu i to mnogo ranije nego što je to prirodno. Princip po kom se ovo dešava je poznat i jednostavan. Ćelijske membrane su izgrađene od masti (i to uglavnom zasićenih masti tj. onih koje prati posebno loš glas). Preciznije, bar 50% ćelijske membrane je napravljeno od zasićenih masti. Ukoliko masti u našem organizmu nema dovoljno, ćelijske membrane slabe i ćelije ne mogu da ostanu jedre i hidrirane čak i ako pijemo litre vode na dan zato što ništa ne može da zadrži tu vodu unutar ćelije. Takve ćelije se smežuraju poput suvih šljiva. Dakle, prirodne kvalitetne masti su neophodne kako bi ćelije kože ostale hidrirane i mlade.
Dobre masti protiv loših
Znamo termine ali da li znamo šta stvarno znače? U osnovi, dobre masti su one koje “priroda pravi sama” – masti u mleku i puter (da!), kokosovo ulje, masti životinjskog porekla (od organski gajenih životinja). Loše masti su one kojih nema u prirodi ali se zato često reklamiraju kao “zdrave”: margarin, veštački dobijena biljna ulja, sve ono što se industrijski procesuira. Loše masti povećavaju štetu koju slobodni radikali prave u telu, dovode do ubrzanog starenja i dodatno oslabljuju ćelijsku membranu. Dobre, prirodne masti ojačavaju ćelijsku membranu. Samo zapamtite: priroda ne pravi loše masti. Pravi ih čovek.
Šta to znači u praksi?
Slobodno zaboravite na caffee latte sa obranim mlekom i bezmasni jogurt za doručak. Započnite dan pravom hranom, tipa jaja na puteru (da, to sam rekla), možda i sa nekom šunkom i pečurkama. Koristite puter, pijte punomasno mleko i jedite sireve. Izbegavajte sve što ima etiketu low-fat. Ako nema masti, sigurno ima prerađenih ugljenih hidrata, puno loših ulja i gomilu šećera (koji uzrokuje prerano starenje).
U suštini, briga da će vas mast ugojiti je nepotrebna i pogrešna. Nije stvar u mastima kao takvim, već u količini u kojoj se konzumiraju. Setite se da je obično najkrupnija osoba u kafiću upravo ona koja pije low-fat opcije ali zato često pored pića ima i parče torte. Strah od masti nas je kolektivno odveo u to da konzumiramo previše šećera i ugljenih hidrata koji su stvarni krivci i za prekomernu težinu i za prerano starenje. Slobodno uživajte u svojoj (jednoj!) kafi sa punomasnim mlekom – bićete zadovoljniji što znači da ćete konzumirati manje zaista loših namirnica.
Zbog čega se gojimo od ugljenih hidrata i prerađenih šećera?
Zato što je naše telo u stanju da trenutno deponuje samo male količine glukoze (iz ugljenih hidrata i šećera). Sve što prevrši tu malu dozu, čuva se kao mast, odnosno salo. Jednostavno. U momentu kada smo masti obeležili kao glavnog zlikovca, počeli smo da jedemo više namirnica od kojih sa zapravo debljamo.
A zasićene masti?
Za početak, ideja da su zasićene masti izvor sveg zla je pogrešna. Tek kada smo počeli da njih – ukusne prirodne masti – zamenjujemo veštački dobijenim namazima, uljima i dodacima počeli smo kolektivno da se debljamo. Kokosovo ulje je, na primer, puno zasićenih masti ali se smatra izuzetno zdravim i pripisuju mu se antibakterijska, antivirusna i antimikrobna dejstva. O njegovim anti-aging osobinama da ni ne govorimo.
