Osetljiva sam na ovakve teme iz ličnih razloga i sopstvenog komplikovanog odnosa sa hranom i slikom o sebi. Odavno sam naučila da stvari nisu crno-bele i da se sve može spinovati na svaki način. Trebalo mi je dugo da zaista osetim da nisam za sve kriva i odgovorna sama, da ima nešto i u okolini. Vremenom sam postala itekako svesna uticaja koji popularna kultura ima na sve, a najviše na najranjivije kao i da ta ranjivost nema nikakve veze sa inteligencijom, niti sa ličnim sposobnostima već isključivo i samo sa osećajem koji svako od nas ima kada na kraju balade ostane sam sa sobom. Takozvana Diet Culture jedna je od ovih stvari. Paziti na svoje zdravlje je jedno – i, ne ne verujem da je biti medicinski gojazan zdravo isto koliko to nije i biti skinny fat – ali vezati svoj identitet za sopstvenu kilažu je prvi i siguran korak ka nezdravom odnosu sa hranom i, često, nekom poremećaju u ishrani. Problem nastaje kada se susretnemo sa svetom koji radi upravo to. Enter Diet Culture.
Zato, kada neko kao licencirani nutricionista i osoba koje u teoriji treba da vodi računa kako o fizičkom tako i o psihičkom zdravlju svojih pacijenata javno deli savet za mršavljenje koji glasi (parafaziram) “odbijaj hranu SVAKI put kad ti je neko ponudi”, imam problem sa tim.
Upravo ovaj savet je nudila na svom (danas zaključanom) profilu izvesna Tanya Zuckerbrot, osnivačica/vlasnica/direktorka firme pod nazivom F-Factor (F je tu da predstavlja “fiber” i svaka sličnost sa onom drugom reči na F koja većini pada na pamet pretpostavljam da je nenamerna ali ko zna).
Do aprila ove godine, izgledalo je kao da gospođa Zuckerbrot ima sve u životu. Postala je bogata influenserka koja živi u dupleksu na njujorškoj Park aveniji, udata je i ima troje dece, a povrh svega toga ima i svoju mini imperiju za dijete čiji slogani na prvu loptu zvuče poput one dijete sa krofnama. Ta imperija krenula je da se klima kada je druga influenskerka Emily Gellis počela da postavlja screenshotove anonimnih korisnika koji su otkrivali da su imali ozbiljno loša iskustva sa F-Factor dijetom.
Za koji mesec počeli su da se pojavljuju anonimni profili koji su se predstavljali kao nezadovoljni klijenti kompanije F-Factor. Stvari su se zakuvale do te mere da je pravni tim F-Factora počeo da šalje administrativne zabrane ljudima koji su javno govorili loše stvari o dijeti na društvenim mrežama, a Gillisova je dobila tužbu za čije pravne troškove je sada otvorila gofundme stranicu. Ovo je nijesprečilo da polako pređe i na raskrinkavanje drugih, konkretno zvezdu rijalitija Real Houswives of Beverly Hills Teddi Mallencapm koja svoje klijente tera da potpisuju NDA ugovore i prodaje plan ishrane od 500 kalorija na dan.
Ipak… Od cele priče ostaje gorak ukus u ustima (pun inteded).
Ceo ovaj mini rat – u poređenju sa drugim borbama koje se trenutno vode u Americi naizgled minoran – zasniva se na mitologiji koja kaže da svi mogu i treba da budu jednako mršavi. Iako se metode koje za postizanje ovog cilja razlikuju međusobno, ideja iza njih je uvek ista: pij ovaj napitak, prati ovaj način ishrane, pojedi ovu proteinsku štanglicu i imaćeš telo kao osoba sa slike. Ako bacite pogled na screenshot Tanyinog posta o čipsu preko fotke devojke u bikiniju, jasno vam je da telo kao na toj fotki verovatno nema ni sama devojka koja je na njoj 24/7 kao i da većinu ljudi o takvog tela najmanje razdvaja jedno pakovanje čipsa.
Sumnjičava sam prema svima koji promovišu i zarađuju na ovakvim programima delom i zato što sam duboko u svojoj duši i dalje pomalo podložna njihovim porukama. Tom konceptu da me od maksimalnog nivoa fizičke spremnosti deli samo jedan korak, jedna promena u načinu života. Nije da nisam više puta progutala mamac, sasula pare na proteinske praškove ili suplemente. U svojoj glavi znam da to nije način na koji se stiže do cilja i da stvari tako ne funkionišu ali sam se srcem više puta ponadala da nisam u pravu.
Upravo taj osećaj jeste ono na čemu živi cela industrija razvijena oko kulture dijeta: ona ženama (a da se ne lažemo, većim delom su žene u pitanju) daje cilj ka kom stalno teže. Pošto se taj cilj na taj način ipak ne može dostići, trka je besprekidna. Ukoliko ne uspete sa jednom dijetom ili praškom, evo ga drugi, sve sa novim influenserom koji gura novi način ishrane. Instagram je, u ovom slučaju, samo najnoviji način da se jako stara zabluda (da ne kažem laž) održi u životu. Gde su granice do koje su ljudi spremni da idu i zašto moguće trovanje nije jedna od njih?
