Pretraga

Da li zaista postoji dijeta sa krofnama?

Da li zaista postoji dijeta sa krofnama?

Tekst: Manda Javorina


Najbolji način da bilo koju ženu (a i muškarca) privolitr da proba neku dijetu jeste da obećate da na njoj sme da jede ono što voli, a da se pritom istopi. Kao neko ko je u životu bio na dijeti više puta nego što želim da se sećam, ili brojim, sa odgovornošću tvrdim da je to što jedemo sve što volimo kad god nam se prohte razlog koji dovede do toga da nam nekad treba dijeta. Ali, nekako, i dalje svi želimo da se pojavi to čudotvorno rešenje koje će nam omogućiti i jare i pare. To have our cake and eat it, too.

 

 

A onda sam počela da nailazim na naslove tipa “Dijeta na kojoj možete da jedete krofne”, “Dijeta koja ostavlja mesta za krofne” i “Jedite krofne za doručak i mršavite”, jasno vam je kako ide. Nije uopšte bitno što ni ne volim američke krofne koje su u svim ovim tekstovima spominju. Krofne, dijeta, mršavljenje u jednoj rečenici i ja sam spremna da slušam.

 

Ispalo je da se uopšte ne radi o samo jednoj temi koja se ponavlja, već dve.

Prva je da je nedavno dokazano kliničkim studijama Univerziteta u Majamiju da ispitanici koji jedu obavezni dezert po svom izboru za doručak, ne samo što mršave brže nego ni ne dostižu “plato” u gubljenju težine. Kupili su me sintagmom “obavezni dezert”. Pored toga, ko je ikad bio na dijeti duže od mesec dana, verovatno mrzi reč “plato” iz dubine duše i jasno mu je zašto je ovo toliko bitno. Naravno, količina dezerta je ograničena na jednu porciju ali je obavezna. Krofne nisu obavezne ali su američki simbol za slatki fast food, kako vizuelno tako i suštinski pa se zato provlače kroz naslov. Kad vidite glaziranu krofnu, jasno vam je da je nešto sintetika i da je slatko i da nije dobro za vas. Svi ispitanici u grupi koja je jela dezert sa doručkom su morali da jedu slatko, ali isključivo ujutro. Imali su manje žudnje za nedozvoljenom hranom i osetno veći pad hormona grelina, koji je odgovoran za osećaj gladi, od pripadnika kontrolne grupe koja je bila na klasičnoj low carb dijeti. U tom smislu, dezert uz doručak pokazao se kao pozitivna stvar. Nisam sigurna da je dnevna doza rafinisanog šećera dobra za bilo koga, ali u stvarnom životu ga većina nas konzumira. Da li je to da ga jedemo za doručak najbolja opcija? Dr Daniela Jakubowicz, autorka studije i knjige The Big Breakfast Diet misli da je odgovor da.

 

Druga tema ilustrovana krofnama je već poprilično rasprostranjena i nalazi se u osnovi mnogih fitnes programa koji se nude online, a zove se IIFYM - If It Fits Your Macros. Ovaj način ishrane zasniva se na brojanju kalorija koje sadrže makronutrijenti, odnosno brojanju makronutrijenata, i premisi da su sve kalorije jednake. Ako ste u deficitu u odnosu na svoj preporučeni dnevni unos, gubićete na težini. Nebitno da li te kalorije dobijate iz čokolade ili brokolija. Ili krofni.

 

Princip je jednostavan ali nije revolucionaran: umesto da se fokusirate na kalorije kao takve, treba da se držite količine makronutrijenata. Makronutrijenti se dele u četiri osnovne grupe: proteine (4 kalorije po gramu), ugljene hidrate (4 kalorije po gramu), masti (9 kalorija po gramu) i alkohol (7 kalorija po gramu, ali on nije uključen u režim ishrane). Da biste počeli dijetu treba da:

 

 

  1. Izračunate svoju preporučenu količinu makroniutrijenata - većina ljudi koristi kalkulator na IIFYM sajtu.
  2. Pridržavate se svoje preporučene količine makronutrijenata u toku svakog dana. Unos hrane se prati i menja po potrebi.

 

Zvuči vrlo jednostavno, ali gde su tu obećane krofne? Kad se malo udubite u problematiku, videćete da će većina ljudi svoje preporučene dnevne količine ispuniti konzumiranjem 80% iz zdrave hrane, a u ono što preostane teško da će ugurati i slatkiše. A-ha, ok. Vratili smo se na princip da je jesti manje, a kretati se više jedini pouzdan način da se smrša. Nije loše znati da to ponekad može da uključuje i slatkiše.

IIFYM može biti iskustvo koje zaista otvara oči. Pošto se bazira na hranljivoj vrednosti hrane umesto na kalorijama, mnogi ljudi će na ovaj način naučiti da hranu gledaju na drugačiji način. Na primer, Snickers čokoladica i porcija filea od lososa imaju isti broj kalorija ali potpuno drugačiju hranljivu vrednost. I jedno i drugo sadrži puno masti ali je čokoladica natrpana ugljenim hidratima, a losos proteinima. Praćenje hrane osvešćuje ono što unosimo u sebe i može biti vrlo korisno za kompletan odnos prema hrani. Činjenica da nijedna hrana nije zabranjena, psihološki olakšava dijetu. To što nećete zapravo jesti kolače svaki dan i nije presudno. Pored toga, sve vrste ishrane (bezglutenska, keto, paleo i sl.) se mogu prilagoditi IIFYM planu ishrane.

 

A loše strane? I dalje se radi o dijeti, a poznato je da većina dijeta ne daje zapravo dugoročne rezultate. Individualne konsultacije i program koji će vam napraviti nutricionista je sigurniji način da istrajete i uspete u zacrtanom cilju. Na ovom planu ishrane moguće je i da dođete u situaciju da ne unosite dovoljno mikronutrijenata tj. minerala i vitamina. IIFYM ni na koji način ne uzima u obzir zdravstveno stanje osobe koja kreće na dijetu i može dovesti do disbalansa u ishrani, jer ko vam brani da svaki dan pojedete tablu čokolade i ništa drugo? Ono što se isto posebno mora uzeti u obzir je činjenica da stalno praćenje hrane na bilo koji način može biti put kojim se razvijaju poremećaji u ishrani kod nekih osoba.

 

Kada se sve sabere i oduzme, mnogim ljudima će biti lakše da se pridržavaju ovakvog programa i ovo može biti sjajna opcija za one koji traže fleksibilnost i balans od programa ishrane. Vrednost ovog plana je svest o tome da se ekstremne varijante ne isplate uvek najviše. Većina ljudi se ponovo ugoji posle dijete zato što žudi za određenom hranom ali ako tu hranu uključite u program od početka u malim količinama, to ne mora da se desi. Cela svrha dezerta je da budete zadovoljni onim što ste pojeli.

 

I eto, ispada da su kolači možda zaista važan deo dijete. Ali napravite ih sami, da bar znate šta ste pojeli. I zaboravite na krofne od ujutro do uveče!

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor