Koliko često sebe hvatate u kandžama multitaskinga? Verovatno i sada, dok čitate ovaj tekst, radite najmanje još jednu stvar. Svako podeljenu pažnju usmerava na različite celine, ali zajednički imenilac ostaje isti – rasuti fokus i istovremeno obavljanje dve ili više stvari. Ipak, deluje da smo multitasking sve vreme pogrešno peprcipirali, budući da psiholozi ovaj fenomen zovu „brzo obavljanje zadataka“. Dakle, ono što zapravo radimo jeste da brzinski prebacujemo fokus sa jedne na drugu stvar, a to skakanje sa zadatka na zadatak, bilo je u fokusu istraživanja mnogih kognitivnih psihologa, posebno posmatrajući njegov uticaj na produktivnost. Kontaktirali smo psihološkinju Anu Protulipac, ispred Psihološkog centra Jezgro i pitali je koliko posla je previše posla? Zamolili smo je da nam ujedno objasni i fenomen multitaskinga.
Prema njenim rečima: „Multitasking na neki način zahteva još veću koncentraciju od fokusiranosti na “samo” jednu aktivnost, jer uključuje više paralelnih radnji. Usled toga se više umaramo i postoji veća verovatnoća da ćemo nešto pogrešiti ili zaboraviti, ali i da nećemo imati vremena da zastanemo kada nam je potrebno. Ovakve situacije mogu dovesti do iscrpljenosti, pada energije, gubitka motivacije, osećaja smanjene efikasnosti i bezvoljnosti, što mogu biti znaci sindroma sagorevanja. Sindrom sagorevanja predstavlja produženi odgovor na hronične emocionalne i interpersonalne stresore na poslu. Sagorevanje ne nastaje odjednom, već se razvija postepeno. Zato je važno pratiti kako se osećamo i reagovati na vreme i na taj način voditi računa o svom mentalnom i fizičkom zdravlju.“
Većina psihologa zaključuje isto, posebno ističući „lošu reputaciju“ takozvanog media multitaskinga – gledanje TV-a i skrolovanja – jer u velikoj meri remeti pažnju, ali i ostavlja trajnije posledice na mozak. Ipak, važno je multitasking posmatrati u određenom kontekstu. Iako nepodeljeni fokus i postizanje flow-a može biti od velike koristi, naročito u radnom kontekstu, stvari koje nas u bilo kom trenutku povlače u nekoliko različitih pravaca često su van naše kontrole. Trik je čuvati se zamki multitaskinga. Ako imate stresan dan i pokušavate da sve završite odjednom, vrlo lako možete upasti u samosabotažu i zamoriti se, što će samo povećati anksioznost. Isto tako, ako nemate drugog izbora osim da nekako radite dve stvari odjednom, teško da će to biti smak sveta za vaše kognitivne sposobnosti i organizaciju u celosti. I naučnici potpisuju jedno veliko ne ispod multitaskinga, budući da mu naši mozgovi, uprkos činjenici da su fascinantni, nisu dorasli.
Najvažnija stvar koju najpre treba da razumete jeste zašto uopšte obavljate više zadataka istovremeno i pustite da vas vaša motivacija usmeri na zaključak da je to razlog za brigu ili nešto što treba da prihvatite. Biti potpuno fokusiran na jednu stvar u svakom trenutku je nemoguće; raznorazne sile, obaveze, nenadane pojave i rokovi oblikuju naš poslovni i društveni život i vuku nas u različitim pravcima i zaista je teško sastaviti se. Ako razlučite zašto ste skloni multitaskingu i kako se osećate kada vas savlada – efikasno, ošamućeno ili van kontrole – možete oblikovati reakciju na situaciju, bilo da to znači da ostavite telefon u drugoj prostoriji na dva sata ili jednostavno oberučke prihvatite multitasking, čak i ako to nije najbolja ideja.
