Odgovorno tvrdimo da nema te hrane na svetu koja je slađa od grickalica koje jedemo dok gledamo seriju ili film i nema sumnje da je ova kombinacija prava dopaminska injekcija. Poznati scenario izgleda ovako: ušuškali smo se, napolju pada kiša, pronašli smo savršeni naslov za bindžovanje, ali ako nema činije u koje možemo da uranjamo ruke i umastimo prste dok nešto gledamo, to jednostavno nije to.
Netflix nam baš i nije najbolji prijatelj, budući da ne moramo da se potrudimo ni toliko da sagorimo neku kaloriju tako što ćemo ustati po daljinski. Epizoda za epizodom se pušta sama, ne ostavljajući nam više od nekoliko sekundi prostora za vreme kojih realno ne možemo ni da donesemo odluku da eventualno narednu stopiramo (iako to većini slučajeva zapravo to i ne želimo). Satima bismo mogli da ne mrdamo i konzumiramo sadržaj sa ekrana, što vrlo često može dovesti do prejedanja. Ove dve radnje su zapravo mnogostruko povezane, a evo i na koje sve načine.
Prema istraživanju sa Klivlendske klinike, televizija nije toliko stimulans apetita koliko je odvraćanje apetita. Kada gledamo TV, uključeni smo u određeni program, što znači da manje obraćamo pažnju na neurološke signale koji nam govore da smo siti. Umesto da vodimo računa o tome kako jedemo, pasivno unosimo hranu u sebe. Takođe, možda ćete posegnuti za picom ili čipsom ne zato što ste gladni, već zato što ste poistovetili televiziju sa jelom. Ono što se takođe računa jeste sadržaj samog programa. 2013. godine, studija u časopisu Appetite posmatrala je grupu od 80 ispitanika, od kojih je polovina gledala program kuvanja, a druga polovina emisiju o prirodi. I jednoj i drugoj grupi je data jednaka količina bombona prelivenih čokoladom i zdrava užina sačinjena od povrća. Otkriveno je da su gledaoci emisije o kuvanju imali tendenciju da jedu više bombona, nego oni koji su gledali emisije o prirodi.
Naravno da je okej ako odlučite da pustite epizodu serije i pojedete obrok ispred TV-a, ali je problematično kada se ta navika potkrade i svaki naredni put. Osim toga, kultura današnjice u fokus stavlja produktivnost i ljudi su gotovo zaboravili kako da u datom trenutku rade samo jednu stvar. Vode se mišlju da ako ogledaju epizodu i usput pojedu nešto, automatski ostaje više vremena za ostale stvari sa te omržene predugačke liste obaveza. To ne mora samo da bude jedenje tokom gledanja TV-a, već i ispred kompjutera u toku radnog vremena.
Obroci za stolom podstiču svesno jedenje, jer usmeravaju pažnju na hranu ispred vas. Moći ćete da osetite znakove sitosti i da uživate u svim ukusima. Naravno da se nećemo odreći kokica koje su doslovno sinonim za gledanje serije ili filma, ali trebalo bi imati na umu ove stvari sledeći put kada ispred ekrana krenemo put prejedanja. Ne smemo da zaboravimo da smo mi ti koji jedemo hranu, zaista ne bi trebalo da ona jede nas.