Pretraga

“Beach body” i naše nesigurnosti: Krenimo na vreme

“Beach body” i naše nesigurnosti: Krenimo na vreme

Tekst: BURO.

Priprema za proleće, skidanje u majice i haljine, a pogotovo za letnji odmor ponekad je slična obuci za najprestižnije takmičenje. Trošimo mesece pripreme samo za ulazak u bikini, zbog čega, koga? Nema nagrade na kraju ovog takmičenja, jer, retko ko je sebi dodeli.

Ovaj tekst vam neće otkriti magičnu dijetu pomoću koje ćete izgubiti deset kilograma za mesec dana, ali će vam pomoći u biranju prioriteta i osvešćivanju nesigurnosti koje su došle nepozvane.

Na nekom nivou svi mi upadnemo u vrtlog tog početnog hype-a oko dolaska proleća i leta. Svi mi pomislimo na to idealno telo.

Oblačenje kupaćih kostima ili šortseva je većini zastrašujuće, često se tada osećamo ranjivo i izloženo, bez obzira na oblik tela. Svi imamo momente kada ne osećamo povezanost sa sopstvenim telom i kada ga posmatramo u nekom ogledalu iz paralelnog sveta.

Iako je naš pristup do dolaska do tog famoznog tela za plažu - samo otići na plažu, ne znači da nemamo nesigurnosti, da se ne osećamo neprijatno i da se ponekada ne upoređujemo sa ljudima koji su u tom trenutku sa nama na plaži.

Kako to da kupaći otkriva toliko briga i anksioznosti u vezi sa telom i nama samima? Šta se zapravo dešava?

Prvenstveno, društvene poruke koje su prisutne od najranijeg doba - silni priručnici kako žena treba da izgleda i za koga! Sve ovo je pojačano društvenim mrežama na kojima se servira ideal lepote - obrađene fotografije i iscenirani događaji, kako bi se stvorila iluzija savršenog života. Naravno, ovim fotografijama nedostaje samo mali deo, priča o tome šta je sve moralo da se “dotera” i u kojoj aplikaciji kako bi telo tako izgledalo.

Koliko je sve otišlo predaleko, govori sve veći broj dece koje se bore sa problemima u ishrani, bulimija, anoreksija. Pre TikToka i Instagrama, deca nisu imala ideju da njihovo telo treba da izgleda drugačije. Ovo pomeranje starosne granice je pojava modernog doba.

Na sreću, sve više ljudi je svesno ovog problema i promene su poćele da se dešavaju, sporo, ali se dešavaju. Švedska vlada je uvela zakon da sve obrađene fotografije, koje su javno dostupne, moraju imati napomenu ako su “fotošopirane ili filterisane”. Sve je veći broj brendova koje uključuju plus size modele u kampanje. Takođe, sve je više influensera koji pokazuju svoje pravo telo, bez filtera i obrade, boreći se za povratak u normalnost. 

Hajde da nam izazov ovog leta ne bude beach body, nego revolucija!

Nacrt plana za revoluciju:

U nastavku teksta možete naći naše predloge za podršku ovoj ličnoj revoluciji. Shvatite ih kao samo neke od mogućnosti, nipošto kao imperativ.

Pogledajmo preko ramena unazad.

Trendovi poželjnosti i kanoni idealnog fizičkog izgleda se jesu menjali kroz vreme. Oni su izuzetno promenljivi, a mediji utiču na formiranje i forsiranje te slike koja je samo u tom trenutku aktuelna. Ukoliko sebe, svoj jedinstveni život, podesimo samo spram toga šta se spolja nameće, u jednom trenutku činimo sve kako bismo bili što mršaviji, u drugom kako bismo imali što veće određene obline, u trećem kako bismo imali što veće mišiće, itd. Sve su to samo mogućnosti. Osvestimo njihovu relativnost i postojanje našeg izbora u sopstvenom životu.

Odaberite koga ćete pratiti na društvenim mrežama.

Sadržaji kojima se izlažemo utiču na naše dnevno raspoloženje. Primetite koji profili, vesti i teme u vama stvaraju osećaj prijatnosti, ohrabrujuće i razigrane motivacije, a koji pritisak i osećaj moranja. U redu je ako vam ne prijaju stvari koje se na prvi pogled čine pozitivnim (“voli sebe”, “prihvati svoje mane”, itd.) jer se u njima često nalaze skrivene poruke insistiranja na isključivo jednoj vrsti našeg postojanja - apsolutnog samoprihvatanja do mere teranja sebe na to. Uzmite ono što vam prija.

Posvetite pažnju svom telu na koji god način vama prija.

Ako želite da trenirate - trening ne mora da bude ekstremno naporan. Postoje različiti načini kako možemo biti fizički aktivni i postizati efekte koji doprinose našem zdravlju. Mnogi od njih čak ne zahtevaju nikakvu posebnu opremu ni pripremu, kao na primer šetnja, trčanje ili joga. Ukoliko pronađemo fizičku aktivnost koja nam prija i koja je prilagođena našim mogućnostima, onda je manja verovatnoća da ćemo brzo i lako odustati od nje. Svi smo različiti i ok je ako nam je neka aktivnost previše teška ili nam ne prija, iako je trenutno popularna i izgleda kao da je drugim ljudima laka.

Ako želite da se posvetite svojoj ishrani - značajno je osvestiti da ona ne mora biti isključivo opterećenje već prirodna potreba. Ona predstavlja izvor energije, ali često i izvor uživanja. Imajući to u vidu potpuno je u redu da uživamo i u hrani koja nije zdrava, u onoj meri u kojoj to ne remeti naše zdravlje.

Cilj fizičkih aktivnosti i “zdrave” ishrane nisu samo rezultati, već i uživanje u slobodi da se posvetimo sebi i svom zdravlju onoliko i kada nama to prija, a u skladu sa svojim potrebama. P.S. potrebe se i menjaju, manje ili više, od dana do dana, od meseca do meseca.

Promena fokusa kroz pandemiju na zdravlje, prioriteti su presloženi kolektivno.

Setimo se da su prethodne dve godine pandemije unele brojne promene u naše živote i uopšte u način na koji život, druge ljude i svet oko nas doživljavamo. Postalo nam je predirektno jasno koliko su i fizičko i psihičko zdravlje značajni i da spram njih sve ostalo postaje periferno. Pandemija nas je vratila sa forme na suštinu.

Nikad nije kasno?

Proleće je prirodno buđenje organizma, pokretanje i aktiviranje. U redu je što zimi imamo potrebu za ušuškavanjem i to ne znači da smo napravili grešku. To nas takođe ne ometa da se aktiviramo kada budemo osetili potrebu i spremnost. To ne mora biti ni na proleće, već baš onda kada smo mi spremni! Iz prirode i okoline nam može dolaziti podrška, a mi odlučujemo kada i kako ćemo posegnuti za njom. Kako kaže Mika Antić: “Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme”.

TEKST: Psihološko Jezgro Centar

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor