Oduvek sam zavidela ljudima koji mogu posle podne da odspavaju dvadesetak minuta i nastave sa svojim danom kao da su se bukvalno skinuli sa nekog zamišljenog punjača. Ja ovo niti umem, niti mogu. Ukoliko zaspim u toku dana, to znači jedno od dve stvari: ili sam bolesna ili ću “odvaliti” bar dva sata nakon kojih ću biti neupotrebljiva sve do posle jedanaest uveče i ostati budna do jutra. Ne znam koji scenario mi je gori. Realno, treba mi ozbiljno vremena da se prizovem svesti i ujutro, a kamoli posle podne.
Neki naučnici tvrde da je fiziološki dremnuti posle podne – i to ne posle jela – ali za mene je to nemoguća misija. Ne mogu da se ne zapitam zašto nešto što mi se predstavlja kao dobra navika na mene deluje gore nego da sam pila i skakala do jutra. Ispada da sam slušala samo jednu stranu i to ne baš pažljivo.
Nisam jedina koja ima problem sa spavanjem preko dana. Tako su i istraživanja na ovu temu kontroverzna. Na primer, dokazano je da dremka od 10 minuta osvežava telo u periodu od sat vremena nakon buđenja, da 15 do 20 minuta sna ima pozitivan učinak na pamćenje, koncentraciju i naše performanse sve do kraja dana. Sa druge strane, ukoliko se spava dugo – više od sata, i zbirno sa ukupnim brojem sati spavanja u toku 24 sata – po studiji Evropskog društva kardiologa povećava se rizik od kardioavskularih oboljenja.
Ok, da li je onda samo stvar u dužini spavanja?
Zdravoj osobi nije potrebno da spava dugo u toku dana. Dakle, ili joj dremka ne treba uopšte ili joj je zaista dovoljno da kratko traje. Ukoliko osećate potrebu za dužim spavanjem, vrlo je verovatno da se vaše telo bori sa nečim ili ste hronično neispavani. Dakle, dugo spavanje u toku dana nije opasno samo po sebi ali opasni mogu biti razlozi zbog kojih za njim osećate potrebu.
Ukoliko stalno osećate umor u toku dana i svakodnevnu potrebu za snom posle podne iako redovno spavate noću, trebalo bi da se obratite lekaru. Ovo može biti znak raznih vrsta problema od anemije ili neadekvatne ishrane pa sve do onih psihološke prirode.
Koje su loše strane spavanja u toku dana
Kao što sam rekla, nisam usamljena u tome što mi ovo ne prija. Naučno je dokazano da velik broj ljudi iskusi
- Zbunjenost i nemogućnost koncentracije – neposredno posle buđenja, velik broj ljudi ne može da se koncentriše. Ovo se dešava uglavnom ukoliko spavate duže od pola sata (eto mi odogovora) zato što telo tada prelazi iz plitkog u dubok san iz kog je teže povratiti se.
- Problemi sa spavanjem noću – ako zaista odremate samo do 20 minuta, ovo ne bi trebalo da utiče na spavanje noću. Ipak, ukoliko patite od nesanice ili imate bilo kakave probleme sa spavanjem, ne preporučuje vam se nikakvo spavanje nakon tri sata posle podne.
- Glavobolja i bolovi u vratu – ovo se ne dešava zbog samog spavanja nego zbog toga što posle podne često zaspimo u lošem položaju i na mestu koje nije adekvatno za kvalitetan san.
Kako organizovati dnevno spavanje
Svi znamo idealan scenario – lezi umoran uveče, lepo se naspavaj osam sati i ne spavaj u toku dana – ali isto tako znamo da je on u praksi nekada neizvodljiv. Od toga da u periodima stresa imamo problema sa spavanjem noću pa do toga da nekada noću stajemo budni zbog posla, razlozi zbog kojih nam dremka ipak može biti potrebna su razni. Evo kako da je izvedete bez posledica:
- Odaberite pravo doba dana – idealno je između 13 i 14 časova, nikako da se budite posle 15.
- Navijte budilnik – već smo apsolvirali da je dužina spavanja u toku dana presudan faktor i da ono ne treba da bude duže od 20 minuta.
- Napravite atmosferu za spavanje – zamračite prostoriju, stavite masku. Sinteza melatonina se odvija u mraku i zato je vašem telu potrebna ova iluzija.
- Provetrite prostoriju – telu je u toku sna potreban svež vazduh.
- Lezite na udobno mesto – kako vas posle ne bi bolelo celo telo.
- Popijte kafu ili crni čaj neposredno pre spavanja – vrlo neočekivan savet ali i jednom i drugom napitku (odnosno kofeinu koji sadrže) je potrebno oko 20 minuta da počnu da deluju, a to je taman tada kada treba da se probudite.
