Pretraga

Da li je tiranija pedometra i 10 hiljada koraka samo marketinški trik?

Da li je tiranija pedometra i 10 hiljada koraka samo marketinški trik?

Ne postoje magične brojke

Tekst: Manda Javorina


Ako želite da budete zdravi treba da: pijete osam čaša vode na dan i spavate osam sati, jedete doručak zato što je to najvažniji obrok, dnevno unosite 2000 kalorija. Čak iako ne idete često kod lekara, vrlo verovatno ste ove rečenice čuli hiljadu puta, one su osnovni aksiomi zdravlja u našem društvu. Dodajte im i to da treba da šetate, preciznije, da napravite 10 000 koraka u jednom danu. Ako ispunite ove norme, sve će biti u redu. Zaista?

Kao prvo, sve ove rečenice su uopštene i generalizovane, i uopšte se ne moraju odnositi na vas. Da budem preciznija: princip - da, brojne vrednosti - ne. Osnovne smernice su svakako korisne ali je ljudski organizam isuviše prefinjen i komplikovan mehanizam da bi se sveo na niz imperativnih brojeva. Svi znamo da, u nekim slučajevima, generalizacija donosi više štete nego koristi. Ipak, groznica vijanja tih 10 000 koraka zahvatila je milione ljudi (i prodala isto toliko pedometara, naravno).

Nedavno je u žižu javnosti dospela činjenica da se konkretan broj od 10 000 koraka prvi put spominje kao deo reklamne kampanje japanskog proizvođača pedometara iz 1965. godine koji je svom proizvodu dao ime koje na japanskom znači “merač 10 000 koraka” (ne zna se da li je slučajnost to što znak u japanskom jeziku za broj 10 000 podseća na čoveka koji hoda). Da li je zaista moguće da su planetarna pomama, beskrajne fitnes rasparave, nemerljivi broj ljudi koji se trude da dostignu taj “idealni broj” posledica samo dobrog marketinga?

Da li to znači da su i ostale smernice ovog tipa zasnovane na marketingu umesto na naučnim podacima i, ako jesu, zašto su se tako ukorenile? Mislim da odgovor na ovo pitanje leži u jednostavnoj činjenici da ljudi vole da im se crno na belo servira šta treba da rade; žele jasne, jednostavne poruke o kojima sami ne moraju da razmišljaju, a (prava) nauka jednostavno ne funkcioniše na taj način. Pri tom apsolutno ne zagovaram da je svako aksiomatsko naučno znanje pogrešno: osam sati sna je dokazana ljudska potreba i optimum. Ne govorim vam ni da nikako ne treba da napravite tih 10 000 koraka ili da bacite svoj pedometar, ako ga imate i volite da ga koristite. Ako dnevno koračate oko osam kilometara, svaka čast. Ali ne treba da se osećate loše ako to ne radite.

Ljudi koji se odluče da prate ovo fitnes pravilo (da ne kažem zadatak) vrlo često pokušavaju da pravo sa kauča odjednom pređu zadatu razdaljinu. Ovo je nerealan cilj koji je ili jako teško ili nemoguće ispuniti, pa je povratni osećaj ustvari osećaj neuspeha. Ne treba da vam govorim koliko je ovo loše za dugoročne planove. Pored toga, može dovesti i do sportske povrede. Mnogo je bolje da krenete polako, šetate onoliko koliko možete i postepeno povećavate razdaljinu. Naučne studije su dokazale da je svako šetanje, uljučujući i ono u trajanju od pola sata, dobro za zdravlje i da smatra se fizičkom aktivošću. Za ljude koji žele da budu zdraviji, ona jeste imperativ. Ono što svakako nije obavezno jeste da morate preći 10 000 koraka na dan.

Svi se slažu da treba da odaberemo fizičku aktivnost koja nam prija. Ne volite da koračate? Zaboravite na pedometre. Idite na bazen, vozite sobni bicikl, šta god da vam prija. Ne dozvolite da vam marketing nalaže kako da vodite svoj život. Vi sami najbolje znate od čega se osećate dobro.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar