Ja sam preumorna.
Ne od samo jedne stvari i ne na samo jedan način. I svakako nisam jedina. Gde god se okrenem, sa kim god da prozborim, velike su šanse da ću čuti te dve reči „umoran/a sam“. Sigurna sam da su uzroci ovome što već liči na kolektivni (srpski?) burnout mnogi, iako ne verujem da su preterano komplikovani, ali kad se osećaš kao da mesecima voziš na razervi poslednje što će ti pasti na pamet jeste da stvari rešiš tako što ćeš sebi na glavu da natovariš još posla, zar ne? Zar ne?
Pa, izgleda da u ovom slučaju 1 i 1 nisu baš uvek 2. Kao osoba koja apsolutno mrzi da sprema i koja se kroz silne selidbe što po svetu, što po Beogradu poprilično izveštila u bacanju viška stvari (osim knjiga), sebe sam za Uskrs, da baš u nedelju, zatekla kako spremam ne svoj, već mamin stan. I to ne „briskam prašinu, nameštam jastuke“ spremanju nego „izvlačim sve iz kuhinjskih elemenata, ribam žicom cevi od grejanja na plafonu“ spremanju.
Sve je počelo tako što sam – preumorna, razume se – stigla kod mame u Novi Sad, a ona mi se između ostalog pohvalila novom policom u ostavi i novonastalim redom u istoj. Prvo sam se vraćala nekoliko puta do vrata ostave da je samo pogledam. Tako presložena, imala je na mene terapeutski efekat. Da se razumemo, u mojoj kuhinji nereda nema pošto nema ni gomile sudova, a u stan ne unosim više ništa što mi se do kraja ne sviđa. Isto tako, mamina ostava je i dalje prepuna u odnosu na bilo koji deo mog životnog prostora. Ipak, privlačila me je kao magnet. Nešto kao ultimativni beauty makeover al u nekom dobrom filmu.
Prošao je jedan dan pre nego što sam se popela na merdevine i krenula da praznim kuhinjske elemente. One zatvorene u kojima se ne vidi šta je (pa je automatski manji red nego u onima sa staklom), a stigla sam i do staklenih, naravno. Inicijalna ideja mi je bila da malo pomognem mami da dobije prostora ali sam se na kraju razmahala kao neki clutter nazi. Stigla sam i do gorepomenutih cevi za grejanje uz sam plafon, ispred vrata se uskoro našlo nekoliko velikih kesa prepunih staklarije. Osim što mi se pridružila, mama me je u nekom momentu pitala kad ću zaboga da se zaustavim i da stanem da „odmorim malo“. Samo što se ja nisam osećala umornom, naprotiv. Posle sam otišla u šetnju od dva sata.
Sutradan sam se bacila na deo ormara. Majka mi je rekla da prekinem da joj pravim reda pošto je to njen stan sa njenim stvarima (iako znam da je zahvalna pošto ona ima suprotan problem od mog, a to je da ne baca dovoljno). Legitimno. Ali ne pre nego što sam uspela da izbacim još koju kesu. I valjano se regenerišem u celom tom procesu. Ispraznim glavu. Fokusiram. Relativizujem stvari koje nisu do mene. Potapšem sebe po leđima za sve ono što jesam uspela.
E sad, lagala bih kad bih tvrdila da nisam više (pre)umorna. Ali konačno razumem tu groznicu prolećnog spremanja. Ona nema baš mnogo veze sa prašinom već sa novim listom, ventiliranjem… Dopišite sami. I dok nas tako nova sezona inspiriše da izbacujemo i prevrćemo, ovo su razlozi zašto je to tako.
Pruža osećaj kontrole
Za mnoge ljude spremanje prostora u kom obitavaju pruža značajane benefite po emocionalno zdravlje koje je usko povezano sa osećajem kontrole sopstvene okoline. Kada se susrećemo sa problemima koji s delom van naše kontrole ovo ima terapeutsko dejstvo, pruža osećaj da smo deo kontrole povratili, i zato nekad zaista pomaže kod osećaja anksioznosti i nesigurnosti.
Ima elemente rituala
A rituali igraju moćnu ulogu u našim životima. Čist/nezakrčen prostor je koristan po nas na više od jednog načina, pruža osećaj lakoće i optimaln organizacije u kojoj stvari teku glatko. Mnoge kulture drže čist uredan dom visoko na listi tradicionalnih vrednosti upravo iz tog razloga. Dodatno, ako svoj prostor održavate redovno sami, sebi dajete dodatnu đansu da se dobro osećate (nažalost, ovo kod mene baš i ne funkcioniše tako, redovno usisavanja me dovodi do ludila pa zato imam nekog ko to radi umesto mene).
Smiruje i daje energiju u isto vreme
Od čišćenja podova pa do brisanja prašine, briga o ospstvenom domu je neka vrsta osvešćene aktivnosti u svrhu sopstvenog dobra ali i način da se „iskopčate“ iz svakodnevice i vratite sebi. Posebno je dobro to što je rezultat rada odmah jasno vidljiv: kad ste u čistom prostoru osećate se istovremeno smireno i puno energije. Sa druge strane prljav, zatrpan prostor deluje iscrpljujuće. Ove emocije dugoročno imaju uticaj na naše mentalno zdravlje, na način na koji doživljavamo sami sebe. Birajte sami.
