U poslednje vreme svi pričaju o tome koliko je važno prihvatiti sebe. Pošto je ovo je (mnogo) lakše reći nego učiniti, potražili smo savet stručnjaka
Izdavačka kuća Alpina Publisher osmislili su kratak kurs koji nas je oduševio i čija svrha jeste da budete srećni sami sa sobom bez pravljenja drastičnih rezova i promena. Kurs je zasnovan na knjizi „Recept za sreću“ koju je napisala ruska psihološkinja Ekaterina Sigitova – donosimo vam savete iz oba, odaberite one koji će vam pomoći na putu da prihvatite i zavolite sebe.
ništa nije crno-belo
Poimanje stvari isključivo kao crne ili bele, tzv polarizovano razmišljanje, je siguran put do nezadovoljstva. U prevodu, ne razmišljajte o sebi kao da ste ili „(naj)genijalniji uspeh“ ili „potpuna katastrofa“.
Svet nije podeljen samo na ekstreme i u njemu postoji bezbroj nijansi između ove dve krajnje tačke. Kada to osvestite i prihvatite bićete u stanju da doživite svu kompleksnost i nijanse koje čine život.
Pokušajte da razmišljate o svojim manama iz drugačijeg ugla i zamislite da ne postoje dobre ili loše osobine – postojite samo vi, kao jedna celovita osoba.
samo nežno prema sebi
Ok, u knjizi i na kursu se ne citira obožavani slogan Jane Oršolić ali to je suština ovog koraka: naučite da sa sobom razgovarate sa ljubavlju i nežnošću.
Ponekad zaista nismo svesni da sa sobom razgovaramo onako kako nikada ne bismo razgovarali sa drugima, ne shvatamo koliko smo prema sebi grubi i zli. Kanuo vam je kečap na majicu? „E, svinjo jedna!“ Prezentacija na poslu nije dobro prošla? „Budalo nesposobna!“ Ostali ste u krevetu nešto duže za vikend? „Lenštino! Diži dupe!“
Obratite pažnju na način na koji pričate sami sa sobom i nedelju dana zapisujte kojim ste se sve imenima nazvali. Ova vežba će vam pomoći da razumete koliko nekada sami sebe ne volimo, koliko umemo da budemo surovi prema sebi i na koji način ta surovost ume da se infiltrira u naš rečnik.
Ukoliko primetite da sebe „častite“ ružnim epitetima, vreme je da promenite način na koji se obraćate sami sebi. Probajte da se ne psujete i ne grdite, već da sami sebi budete podrška. Umesto „ja sam budala, sve mi izmiče iz ruku“ probajte sa „trudim se da sve uradim kako treba ali i ja sam čovek i imam pravo da nekad pogrešim“.
I još nešto: Da li biste sa drugom osobom, sa prijateljem, razgovarali na isti način da se nađe u istoj situaciji?
