Svi znamo onu poznatu floskulu “manje je više”, koja je primenljiva na gotovo sve iako je, istina, najčešće koristimo u kontekstu mode ili dizajna enterijera kao dokaz da je minimalizam put kojim treba ići. Ipak, poslednjih nekoliko godina ova ideja počinje sve češće da se upotrebljava i u domenu posla. Burnout je sveprisutan, očigledan je i konstanta u našim životima i pre ili kasnije ga osetimo svi, a takvo novonastalo stanje pred kompanije i poslodavce postavlja nove izazove. Kako da se produktivnost održi na potrebnom nivou, i to sa zaposlenima koji su zadovoljni a ne preumorni, i zapravo vole da dolaze na posao i obavljaju ga kako treba? Kao jedna od opcija pojavio se koncept sabbatical, verzija dodatnih plaćenih slobodnih dana, a kao druga o kojoj se sve češće priča – predlog o skraćivanju radne nedelje na 4 dana. Iako je ta ideja već neko vreme u vazduhu, kao i ona o radnom danu koji traje 6 sati i koju su među prvima isprobali Danci, trebalo je neko vreme da je veće kompanije zaista sprovedu u delo pošto su mnogi direktori i vlasnici firmi tražili opipljivije dokaze da će ova ideja da funkcioniše. I dobili su ih.
Pokrenuta je kampanja 4daysaweek i studija “The Case for a 4-Day Workweek” koja je sprovedena sa zaposlenima širom sveta – u Australiji, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Indiji, Meksiku, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD i glavno pitanje je bilo – na šta zaposleni misle da najviše izgube vremena tokom radnog dana. Zaključeno je da niko ne radi efektivno punih 8 sati 5 dana nedeljno pa da je samim tim i takav sistem potpuno zastareo za savremenog čoveka. Devet od 10 zaposlenih reklo je da najviše vremena gubi na dužnosti koje suštinski i nisu vezane za njihov posao, na administrativne sitnice 17%, sastanke 12%, mejlove 11%. Istraživanje je pokazalo i značajnu razliku u generacijama, pa tako baby boomeri najviše vremena gube ispravljajući tuđe greške, generacija X se rasipa na previše sastanaka, milenijalsi na društvene mreže a generacija Z na rešavanje međuljudskih konflikata. Kako god bilo, zaključak je definitivno isti – gotovo 80% zaposlenih kaže da bi sav svoj dnevni posao mogli da završe i za manje od 7 sati ukoliko nemaju drugih uznemiravanja, dok više od pola njih tvrdi da bi i za 5 sati efektivnog posla moglo da se završi ono što se radi za 8 relativno efektivnog.
Tako su različite kompanije počele da primenjuju različite modele četvorodnevne radne nedelje. Neki su produžili radno vreme na 10 sati za 4 dana, neki smanjili ukupno nedeljno vreme na 32 sata, neki napravili kombinaciju sa 8 i 9 radnih sati i svaki drugi petak slobodan. Svakako, izvesno je da je promena neophodna. „Burnout je stvaran“, kaže Lindsay Grenawalt, glavni HR za Cockroach Labs. “Kada zaposlite briljantne ljude, oni će dati sve od sebe za vaš posao. I onda je na poslodavcima da kažu “okej dosta je, ne želimo da izgoriš. Želimo da radiš ovde dugo i najbolje moguće. A to nije moguće ako si iscrpljen/a, besan/a, nezadovoljan/a.“ I upravo u tome i jeste caka. Ne da se nužno radi manje, koliko lepše i zadovoljnije. Kao što navodi Barnes (pokretač kampanje 4daysaweek ) odbori, kompanije i šefovi treba da shvate da se radno vreme ne skraćuje samo zato što je dobro za zaposlene već i za posao.
To su neke od velikih kompanija i shvatile i dokazale. Jedna od prvih ozbiljno velikih, Microsoft, je krajem avgusta testirao četvorodnevnu radnu nedelju, čiji su finalni rezultati stigli tek sada i iz kompanije kažu da je sa ovakvim, kraćim radnim vremenom, produktivnost skočila na 40%. Opala! Sa svim novim istraživanjima i praktičnim dokazima, čini se da su sada mnogo veće šanse da se na ovakav sistem zvanično i pređe. A ako taj korak i konačno napravi Microsoft, sasvim sigurno će i ostali veliki igrači korporativnog sveta krenuti istim stopama i malo po malo preći na novi sistem rada.
A možda će stvari otići i dalje. Ekonomista John Maynard Keynes je u svojoj knjizi “The Future: The Essays in Persuasion” predvideo da bi ovaj trend mogao i da se nastavi i da će do 2030. idealan model posla biti po smenama od tri sata i sveukupno 15 sati nedeljno. Okej, možda to trenutno zvuči preterano i ne bismo da budemo nezahvalni (mada nije nemoguće), ali za sada nam i četvorodnevna radna nedelja zvuči sasvim dobro i donosi dovoljno razloga za radovanje.