Koliko puta ste se našli u situaciji da vam se čini da nema ničeg između „sve ili ništa“? Ponekad zaista jeste tako ali to je pre izuzetak nego pravilo i uglavnom je moguće (i poželjno) pronaći onu zlatnu sredinu o kojoj se često govori. Da se ne lažemo, nije lako živeti u ekstremnim uslovima, bilo da su oni fizičke ili, češće, emotivne prirode.
Jasno je da se svako od nas nađe u fazi kada razmišlja polarizovano, na kraju krajeva, neki stručnjaci smatraju da ono vodi poreklo iz instinkta preživljavanja, našeg nagona „bori se ili beži“. Ipak, ukoliko ono postane obrazac razmišljanja i navika, polarizovano razmišljanje može imati ozbiljne negativne posledice po naš život, može naškoditi našem mentalnom i fizičkom zdravlju, sabotirati nam posao ali i odnose sa drugim ljudima.
Šta je polarizovano razmišljanje
Polarizovano razmišljanje predstavlja tendenciju da se razmišlja u ekstremima, na primer, „apsolutno sam uspeo/la u životu ili sve sam promašio/la“. Ono se smatra kognitivnim poremećajem koji iskrivljuje stvarnost zato što nas sprečava da doživimo i pojmimo svet onakvim kakav on zaista jeste: višeslojan, mnogoznačan i pun „različitih nijansi između crne i bele“.
Šta ga izaziva
Ne postoji dovoljno istraživanja koja bi potvrdila da je polarizovan način razmišljanja nešto što se prenosi genetski ali se ono često povezuje sa traumama u detinjstvu i/ili odraslom dobu koje se smatraju okidačem za razvijanje polarizovanog načina razmišljanja kao mehanizma odbrane i preživljavanja.
Kako zvuči
Nisu sve reči stvorene jednake i postoje neke koje vam mogu poslužiti kao znak da vaš (ili tuđ) način razmišljanja naginje krajnostima.
- uvek
- nikad
- nemoguće
- katastrofa
- van sebe od besa
- sve je uništeno
- savršeno
Razume se da ove reči same po sebi nisu i ne mogu biti nešto loše. Ipak, ukoliko se pojavljuju u onome što se govori i misli veoma često, one mogu biti znak da ste usvojili crno-beli način razmišljanja o nečemu.
Na koje sve načine vam može naškoditi
u vezama i odnosima sa ljudima
Sve vrste međuljudskih odnosa u nekom trenutnku uključuju i konflikte. Ukoliko njima i njihovom rešavanju pristupimo sa pozicije da su stvari crne ili bele, velika je verovatnoća da problem nećemo sagledati na ispravan način, a definitivno ćemo izgubiti šansu da se dogovorimo i napravimo kompromis sa nekim. Još gore, polarizovano razmišljanje može da navede osobu da donosi odluke bez razmišljanja o tome kako ta odluka utiče na nju samu ili na druge.
Ovakva vrsta razmišljanja često dovodi do toga da ljude ili idealizujemo ili potcenjujemo, premeštamo u sekundi iz kategorije „dobar“ u kategoriju „loš/zao“. Biti u vezi sa nekim ko razmišlja i funkcioniše na ovakav način izuzetno je naporno i emotivno zahtevno.
u učenju i akademskom razvoju
Sam školski sistem napravljen je delom na uspeh/neuspeh principu, a neki kursevi čak više nemaju ni ocene već samo „prošao/pao“ evaluaciju. Veoma je lako usvojiti polarizovano razmišljanje kada ste u školi.
U borbi protiv ovoga pomaže osvešćivanje činjenice da je za svako ovladavanje znanjem i tehnikom potrebno vreme i da ono podrazumeva postepeni napredak i trud, a ne samo „talenat“. Šta više, sam talenat vas neće daleko dovesti.
u karijeri
Najkraće rečeno, polarizovano razmišljanje će vas sprečiti da budete dovoljno prilagodljivi kako biste uspeli u poslu. Ukoliko su vam stvari crno-bele, nećete biti spremni da se pomerite iz svoje unapred zacrtane uloge što je nekada zaista neophodno kako bi se posao kvalitetno obavio, nećete imati širinu u razmišljanju o pravcu ili napretku svoje karijere (i samim tim i svog života).
Ukoliko ne želite da prošuštate prilike, oslobodite se rigidnog poimanja toga šta treba i šta ne treba, kao i toga šta možete i šta ne možete da uradite.
može poremetiti način ishrane
Nekoliko studija dokazalo je povezanost između poremećaja u ishrani i polarizovanog razmišljanja. Ono može učiniti da ljudi:
- određene grupe hrane posmatraju kao dobre ili loše
- doživljavaju svoje telo kao savršeno ili odvratno
- jedu po prejedanje/povraćanje paternu
Polarizovano razmišljanje nalazi se i u korenu problema razvijanja rigidnih ograničenja u ishrani i samim tim razvijanja nezdravih obrazaca ishrane i odnosa prema hrani.
Da li ova vrsta razmišljanja može biti simptom nekog poremećaja
Određena doza polarizovanog razmišljanja je uobičajena i imamo je svi. Ukoliko se ono ponavlja veoma često i primenjuje na razne aspekte života, moguće je da predstavlja simptom nekog poremećaja kao što su narcisizam, granični poremećaj ličnosti, opsesivno kumpulsivni poremećaj ličnosti, anksioznost i depresija.
Kako ga promeniti
Obrazac polarizovanog razmišjanja može se promeniti u najvećem broju slučajeva, a nije zgoreg potražiti i profesionalnu pomoć ukoliko ono počne da utiče na vaše raspoloženje i zdravlje, odnose sa ljudima i posao.
Neki od koraka menjanja obrasca polarizovanog razmišljanja uključuju:
- Probajte da razdvojite ono što radite od onoga što jeste i ne koristite svoje performanse kao jedino merilo svoje vrednosti.
- Probajte da sagledate druge opcije kada vas crno-belo razmišljanje navede da pomislite kako postoje samo dva krajnja ishoda. Pokušajte da nađete bar tri alternativna.
- Vratite sebe u objektivnu stvarnost kada se zablokirate polarizovanim načinom razmišljanja. Podsetite sebe da imate nekoliko dana da nešto završite, da svako ima svoj ugao gledanja, da postoji više od jednog načina da se reši neki problem i sl.
- Raspitajte se kod ljudi šta misle o nečemu zato što vas tuđa perspektiva može prodrmati i osvestiti, a zatim se potrudite da je razumete.
