Važan deo priče o održivoj proizvodnji hrane i osvešćenoj ishrani je odgovorna akvakultura. Ona podrazumeva uzgajanje vodenih životinja i biljaka pod čovekovom kontrolom.
U široj slici, akvakultura doprinosi očuvanju biodiverziteta, poboljšanju socio-ekonoskog statusa države i zapošljavanju većeg broja ljudi. Pojedine zemlje, posebno skandinavske, pružaju različite vidove podrške za razvoj ovog sektora.
Iako se ova priča može učiniti dalekom i apstraktnom, svoju konkretizaciju ima i u opipljivim proizvodima. Nalaze se u Lidlu i sadrže oznaku ASC.
Šta je ASC?
Savet za upravljanje akvakulturom (ASC) je nezavisna organizacija usmerena na postizanje pozitivnog uticaja. Suosnovao ju je WWF, 2010. godine, u cilju upravljanja globalnim standardima za odgovornu akvakulturu.
Farme sa sertifikatom ASC nezavisno se procenjuju i utiču na svaki korak: od kvaliteta vode, odgovornog izvora hrane za životinje, prevencije bolesti, dobrobiti životinja, do poštenog tretmana radnika i održavanja pozitivnih odnosa sa lokalnim zajednicama.
Potrošači, pored toga, mogu biti sigurni da oznaka ASC označava morske plodove koji su proizvedeni sa brigom za ljude i našu planetu.
Farme sa sertifikatom ASC nezavisno se procenjuju i utiču na svaki korak: od kvaliteta vode, odgovornog izvora hrane za životinje, prevencije bolesti, dobrobiti životinja, do poštenog tretmana radnika i održavanja pozitivnih odnosa sa lokalnim zajednicama
Održiva AKVAKULTURA?
Trenutno je 42 odsto morskih plodova koje konzumiramo uzgajano, ali još uvek ne postoje propisi koji određuju šta je „dobra“ akvakultura. Ono što je izvesno jeste kako daje značajan doprinos našim zalihama hrane, zbog čega je njena održivost od presudnog značaja.
Svrha je stvoriti izvor hrane i komercijalnih proizvoda iz vodenih izvora na način koji će povećati dostupnost, a sve to uz smanjenje štete po okolinu. Postoji nekoliko različitih vrsta akvakulture od kojih svaka ima različite stepene održivosti.
1. OTVORENE OLOVKE BLIZU OBALE
Sistemi akvakulture u blizini obale najčešće su korišteni za uzgoj školjki, lososa i drugih riba mesoždera i generalno se smatraju najmanje održivom i ekološki najštetnijom vrstom akvakulture.
2. OFFSHORE OPEN PANS
Rastuća globalna populacija i prihodi će nastaviti da uvećavaju potražnju za ribom. A s obzirom na to da je nivo divljeg ulova manje-više stabilan, sva povećanja u proizvodnji ribe i morskih plodova dolaze upravo od akvakulture. Iako se ovaj koncept suočava s izazovima zagađena, razvoj ove industrije je neupitan.
3. „ZATVORENI“ SISTEMI NA KOPNU
“Zatvoreni” sistemi na kopnu, koji se obično nazivaju recirkulirajućim akvakulturnim sistemima (RAS), dobijaju sve više pažnje kao održivo dugoročno rešenje za akvakulturu, kako u razvijenom svetu tako i u svetu u razvoju.
4. „DREVNI“ OTVORENI SISTEMI
Uzgoj ribe nije novost; praktikuje se vekovima u mnogim kulturama. Drevna kineska društva hranila su izmet i nimfe svilene bube šarane uzgajane u ribnjacima na farmama svilenih buba; Egipćani su uzgajali tilapiju kao deo svoje razrađene tehnologije navodnjavanja, a Havajci su bili u prilici da uzgajaju mnoštvo vrsta kao što su cipal, kozice i rakovi.
Svrha je stvoriti izvor hrane i komercijalnih proizvoda iz vodenih izvora na način koji će povećati dostupnost, a sve to uz smanjenje štete po okolinu
Malo istorije (nije na odmet)
Prvim pisanim dokazom o postojanju akvakulture smatra se knjiga „The Classic of Fish Culture„, čiji je autor kineski političar Fan Lee. Počeci akvakulture vezuju se za Aziju, pre svega Kinu i Indiju, a nešto kasnije i Centralnu Evropu, gde je uzgajana riba u početku bila dostupna isključivo sveštenstvu i bogatima, a tek naknadno i srednjoj klasi. Najranija uzgajanja u braktičnim vodama povezuju se sa Indonezijom.
Prva intenzivnije uzgajana riba bio je šaran, koji se do danas održao kao jedna od najčešće uzgajanih vrsta
Interesantno je da je nekada u Kini bilo zabranjeno uzgajanje i prodaja šarana, zato što se na kineskom izgovara „li“- kako je glasilo i prezime jednog od vladara iz dinastije Tang.
U Evropi, 1725. godine je Nemac Jacobi izvršio veštački mrest oplođenjem lososa i pastrmke. Njegov rad su nastavili i usavršili Remi i Gehin za šta su 1842. dobili državnu nagradu.
Intenzivan razvoj odvijao se u 20. veku i podrazumevao je poboljšanja tehnoloških i naučnih dostignuća. Danas je u većini zemalja prepoznata važnost akvakulture, ali mnoge nisu iskoristile svoj potencijal, uglavnom iz ekonomskih razloga. Međutim, ono za šta finansije nisu od presudnog značaja – jeste širenje svesti. Od nečega se mora početi.
Ribarnica
Jedan od simbola leta su i morski plodovi. Postoje ljudi koji ne jedu ribu, ali oni koji je jedu, reklo bi se da je obožavaju. Svežina, lakoća, idealno uparivanje sa salatama, različitim kiselim ukusima i naravno – vinom, kao i visok sadržaj proteina – čine je jednim od neizostavnih junakinja letnje gastro priče.
U Lidlovoj ponudi ribe i morskih plodova možete pronaći sveže očišćenu oradu, miks morskih plodova (lignje, dagnje i škampi), bele škampe i ostale riblje proizvode koji spadaju u domen ne samo osvešćene, nego i ukusne ishrane.
Ostale teme iz našeg serijala HRANA ZA BOLJE SUTRA možete pogledati OVDE.
BURO. Promo
