Je l’ tako da sezona Škorpije nekada baš zna da presedne? Pretera!
Život nekad ima baš nagle prelaze, baš kao ovaj između Škorpije i Strelca, gde se kriju najdublji polariteti, kao polaritet između vode i vatre.
Baš kao što poljem Škorpije suvereno vlada najmanja planeta Pluton, tako poljem Strelca vlada i najveća planeta Sunčevog Sistema, Jupiter. Ako posle Škorpijske sezone osetimo da smo izgubili sve, Hiron kao netradicionalni suvladar Strelca, je taj koji nosi milost, (samo)oprost, pomilovanje, otpuštanje za kojim naša duša čezne i vapi. Tada spoznajemo da je jedna od svrha zašto smo ovde, to da spoznamo da smo i sami iscelitelji, koji su sposobni da iscele druge, jer su već iscelili sebe, i koji, stoga, duboko shvataju opravdanost prolaska kroz sve dualitete.
Kroz tu svest mi iz bezvrednosti, stižemo do vrednosti, iz osećaja nemoći do moći, kroz osećaj zarobljenosti, mi dolazimo do svoje slobode, dok kroz osećaj duboke tuge, mi dolazimo radosti. Naša poluprazna čaša, postaje polupuna, a naše nedovoljno, postaje izobilje. Naše unutrašnje ishodište postaje glavno odredište, i onda kad se vratimo sebi, znamo da gde god da se denemo, sebe sa sobom nosimo. Naše je bilo da napravimo dovoljno prostranstva u sebi i otvorenosti za novo, te da se osetimo nesputano, a duh Strelca će nam već otvoriti puteve u nove civilizacije, filozofije, kulture, znanja i imanja.
A Strelac, to je to novo odredište, posle duge pretrage.
Ovo je stanje dubokog „Rock and oooommmm-a”, posle iscrpljujućeg škorpionskog „Rock and roll-a”. To je ta najdalja destinacija do koje smo mogli i dozvolili sebi da stignemo. I ovog puta ne, kao „izbeglice iz bespuća”, nego kao „osvajači novog univerzuma”. Kao osvajači novog sebe!
Zato je pitanje šta je ono za čime tragamo, i da li znamo da Ii to već jednako traga za nama. Kao što na Internetu postoji search engine optimization (SEO), isto tako su i Univerzum i naša svest povezani da se na našim mentalnim ekranima pojavljuju rezultati naših ličnih (duhovnih) potraga i pretraga, koji su specijalno kreirani prema našem mindset/u i našim ličnim algoritmima svesti. Samo je pitanje koliko možeš da mirno udahneš i ne dišeš, naciljaš i zategneš, i onda nonšalantno bez vezanosti za ishod, odapneš u tu strelu i postaviš sebi tako visok i dalek cilj, toliko si bliže svom najdubljem potencijalu. I onda da se odmetneš i odmakneš ka svojoj već odapetoj streli, u divljinu, u nepoznato. U najdalje.
Ovo su svi oni koji su shvatili da su granice oduvek bile samo trag u pesku i da su oduvek bile samo mentalne.A ovaj Strelac je odavno uvideo njihovu iluzornost, i otkrio da su sve krajnosti samo suprotne strane istog novčića. Jedne kompletne celine. I da su nam za spoznaju celine, oduvek bila neophodna oba polariteta. I on sa lakoćom do te integracije polariteta galopira.
Tvoja svest da je sve Jedno i da si ti Jedno sa svime, te kroz ovo polje spaja sa svime što jeste u energetskom poravnanju sa tobom. Kvantno sprezanje, je prodor iz naše odvojene, zasebne, „otuđene” ili individualizovane „ego” prirode, u jedinstveno polje Jednosti, Sveprožetosti i Univerzalnosti u našu kosmičku svest. To je jako dobra vest, koja ti obećava da je sve izobilje već tvoje, i materijalno i duhovno, samo ako našteluješ svoj SEO ka tome.
Strelca, koji je pogođen strelom namazanom lično dizajniranim otrovom, koji je potom osuđen da kao „ranjeni iscelitelj” kroz celu večnost traga za serumom antidota isceljenja od sopstvenog otrova. Tako i mi zapravo shvatamo da smo primili „pelcer ljudskosti”, te da smo omađijani iluzijom smrtnosti i zaboravom da smo ipak božanskog porekla, smo se svoje večnosti odrekli ne bismo li bar na „kosmički trenutak” iskusili taj kas tih kentaurskih kopita i tu lepotu sopstvene divljine. Da li smo uspeli u ovom koorporativnom i visoko uređenom društvu da sačuvamo svoju divljinu i sva ta nedokučiva prostranstva u sebi održimo netaknutim, pita se ovaj Strelac.
I nema tog malog, a ni velikog, princa koji bi ovu divlju strelačku ružu, pripitomio. Jer se ona zavetovala na slobodu. To je isti taj nepotkupljivi zov na slobodu, zbog kojeg u cirkusu nema vukova. I možda niko u ovoj kosmičkoj entropiji ni ne zna tačnu definiciju slobode, ali neki wild guess slobodni pokušaj bi bio: „Sloboda je kad možeš sve što želiš, a ti izabereš ono što najviše voliš“. I to je najdivniji potencijal slobodne volje koji imamo u ovom multiverzumu svih mogućnosti, da uvek imamo bezbroj mogućnosti, a da nikad nećemo pogrešiti ako od svih izaberemo ljubav.
A ko smo mi?
Mi smo ti koji treba da povežu i integrišu sve te polaritete i da osveste svoj kreatorski potencijal. Da spojimo onu najveću moguću sliku života koji želimo da živimo i onog koji živimo sada. Ma mi smo čista svest koja radosno i radoznalo kreira, i samo stvaralačko uzbuđenje. Mi smo stvaraoci sopstvenog iskustva. Zato je Strelac taj mudri učitelj čije je znanje ne teorijsko, već empirijsko. Jer kad je učenik spreman Učitelj se pojavljuje. A kad je učenik zaista spreman, učitelj nestaje, jer je učitelj oduvek bio samo katalizator da nas poveže sa unutrašnjim Znalcem, koji nam stoji na raspolaganju u dubini srca, najvažnijeg kompasa na ovaj ludoj pustolovini, zvanoj život. Pustolovini iz koje se nikad ne vraćamo ni pusti, ni bez lovine- jer biti strelac, to nam je u genima.
A da li ti čuješ taj zov divljnine da se odmetneš na svoju pustolovinu?
