Ovogodišnji Mlad Mesec na 20* stepenu Škorpiona umnogome podseća na jedan razorni kosmički zemljotres, jer se dešava u zagrljaju Marsa koji pravi jaku opoziciju sa Uranom iz Bika, i trigon sa Neptunom.
Sve to dođe kao neka pat pozicija u šahu, gde ste u koštacu sa neprijateljem i kao da nema rešenja, ni napred, ni nazad. I upravo iz te stagnacije kao da bismo iz kože izleteli, a gde bismo mogli, nego da srljamo u trenutnu promenu statusa quo, milom ili silom. Srce se umirit ne može. Narednih dana, iznenadne promene vrebaju nas, pa ko spreman, a ko ne. Komfor zona, izlazi iz mode.
Kako nam je cela naredna 2024. godina, godina osmice, zapravo godina Plutona i duboke transformacije, u narednih mesec dana imaćemo trejler celokupne godine u malom, kratkometražnom formatu.
Sledeća godina zaista donosi neverovatne promene na svim nivoima, kao jedna od onih godina posle koje ništa više nije isto, pogotovo zbog konačnog ulaska Plutona u znak Vodolije, kojim vlada upravo Uran koji pravi opoziciju sa vladarom ovog mladog Meseca, Marsom. Ova opozicija može biti izazovna, jer predstavlja ogroman nemir duše. Ovo je žeđ za revolucijom u narodu (koji predstavlja Mesec) i on sada hoće promene pošto-poto. To su ti geni ustanika u krvi koja se opet komeša i koja vri i ključa. Ljuta i pušljiva od besa, od trpljenja.
Iako naša duša na podsvesnom nivou teži miru, mi smo na najdubljem nivou zapravo preplašeni mira. Neko ga je još kao mali pomešao sa neaktivnošču i dosadom i sa osećajem stagnacije. A neko ga je još kao mali zamrzeo, jer su ga roditelji terali i primoravali da bude nasuprot njegovoj volji pod svaku cenu, miran, i tada su mir u sebi povezali sa pokornošću, sa odsustvom svoje sopstvene volje i sa potčinjavanjem. Neki su gledali akcione filmove i podsvesno zaključili da je miran onaj ko je naprasno upucan. Takva vrsta prinudnog „mira” u nama bude iskonski bes, bunt i inat.
Stoga, ovih dana treba osvestiti šta je sve naš „smirić”, jer je moguće da će se situacije dešavati i brže nego što možemo da na njih damo svesni odgovor, pa ćemo umesto odgovora, naglo i burno reagovati. „Malko mi već popušta, izolacija na živcima” kaže Severina. Zato nam je potrebno ovih dana, više vremena za sebe, za svoje uzemljenje, više mira i svesnog prisustva kao najvažnijih valuta za drugu polovinu novembra.
Od 22. novembra i Venera iz Vage uleće u tzv. via combusta ili spaljeni put, koji neko naziva i Izidin put, a predstavlja put od 15* Vage do 15* Škorpiona.
Ovaj put predstvalja jedan tamni vilajet duše, gde su oba svetla, Sunce i Mesec, Oziris i Izida, u ovim znacima u padu, Sunce je u padu na 19* Vage, a Mesec je u padu na 3* Škorpiona, baš na stepenu egzaltacije Plutona, kosmičkog cara transformacije i boga podzemlja, Hada. Zato je ovo vreme velikih strasti. Onih strasti, „can’t live with, can’t live without”. To je ta pat pozicija sa početka priče. Da li da ustanem ili da odustanem. Kao da nam se čini da je u životu, jedino smrt sigurna, a jedino bol neminovna. A bol, najpre emotivna bol, i jeste tema ovog Škorpionskog Mladog Meseca i toga kako mi reagujemo kad nas nešto boli i ko smo mi kad smo u bolu.
Kaže Lana Del Rey „I don’t really wanna die, I just want the pain to be over”. Opet je bol na tapetu. Jer bol je biološki alarm koji nas budi na akciju, i koji budi svest da je nešto u našoj fiziologiji (tela ili duše) disfunkcionalno, te da zbog toga treba da preorganizujemo svoje snage kako bi prebacili svoj fokus i pažnju na ono mesto koje vapi za isceljenjem, na ono mesto što vapi za transformacijom.
Rana je mesto kuda u nas ulazi svetlost. Međutim, mi umesto da smo fokusirani na sređivanje i otklanjanje žarišta gde se nalaze nagomilani toksini, bilo fizički ili duhovni otrovi, koji su se dugo vremena nakupljali u duši, mi smo fokusirani na otklanjanje samog bola, umesto da smo fokusirani na same uzroke tog bola.
Kako se Mlad mesec nalazi u inkonjukciji sa Hironom – ranjenim isceliteljem iz Ovna, mi sada možemo da budemo ti hirurzi koji će vršiti operaciju na „otvorenom srcu“ sami na sebi, koji će otkloniti taj bol iz svoje duše. Kao da smo shvatili da smo beskrajno dugo vremena neke rezove odlagali, i dozvoljavali jednu nemarnost i nepreuzimanje odgovornosti za svoje unutrašnje stanje ili smo prebacivali krivicu da je neko drugi odgovaran za to kako se mi osećamo i opet odlagali preuzimanje odgovornosti, sve do ovog momenta odakle više nema dalje. Mi smo uvek odgovorni za to kako se osećamo. Sada kao da je rana mnogo veća od flastera, i sve to što stoji natrpano ispod tepiha je toliko veliko, istureno i neravno da više ne možemo na tome da stojimo mirno i pretvaramo se kako sve ide glatko i kako je sve u najboljem redu. Sada znamo da nema povratka i da neke toksične odnose, toksične ljude ili neke destruktivne načine kojima smo tretirali sebe (bilo preuzimanje skripta žrtve, samokažnjavanje ili samosabotaža) moramo da bespovratno jednom i za svagda da hirurški odstranimo. Sada je vreme da ne žmurimo više nad svojim bolom, nego da na kratko zažmurimo, stisnemo zube, pokažemo hrabrost i uradimo trenutno bolni, ali spasilački rez, dok bolest ne zahvati i zdravo tkivo naše duše. Vreme je da svesno uđemo u taj bol i da ga prihvatimo, bez opiranja, znajući da dugoročno činimo dobro za sebe.
Trigon Meseca sa Neptunom nam daje nadu i želi da osećaj straha i neizvesnosti zamenimo pouzdanjem, i da izgradimo lični odnos sa Kosmosom, koji je pun poverenja, znajući da sve što nam se dešava, se dešava za naše najuzvišenije dobro.
Takođe, Kosmos želi da nas podseti da smo sva iskustva i načine na koje rastemo sami kreirali i birali, pa makar neka od njih bila i bolna. I upravo Izidin put i jeste alhemijski sud za transformaciju mraka u svetlost, i obrnuto! Supernove u crnu rupu. Jer mrak je najbolja prilika da spoznamo svoju svetlosnu prirodu i kako da uključimo svoje unutrašnje svetlo. A baš kao i u fizici gde svetlost nastaje u sudaru čestice sa svojom antičesticom (npr. elektrona sa pozitronom) u procesu anihilacije, tako i u metafizici sudar svesti i podsvesti, proizvodi ogromnu svetlost. Jer svaki naš sudar sa našom senkom, proizvodi svetlost. Susret svesti (Sunca, Ozirisa) i podsvesti (Mesec, Izida) u tom podzemlju Škorpijskom, nam daje priliku za transformaciju, isceljenje, regeneraciju i vaskrsenje, baš kao što je mitska Izida vaskrsla Ozirisa. To podzemlje Hada, je i mesto transformacije karme u darmu, i mesto transformacije odgovornosti u slobodu, mesto integracije polariteta, svetla i senke, ljubavi i straha, duha i materije.
Tokom ovog Mladog meseca više nego ikad, svesni smo da je sve energija.
Svesni smo da je energija neuništiva, i da ona samo prelazi iz jednog oblika u drugi putem raznih procesa transformacije. Stoga prihvativši ovu najveću neminovnost Univerzuma spremni smo i sami da budemo transformisani, osećajući na najdubljem nivou da nikada ništa ne možemo da izgubimo, jer smo i sami čista energija.
Zato je sad vreme da prestanemo da sediramo i snooze-ujemo bol koji nam život zadaje i da izađemo iz tog moda „neprihvatanja“ jer upravo naše opiranje tom bolu, je to što taj bol i pojačava. Nekada je potrebna velika hrabrost da se taj flaster koji smo zalepili jednokratno preko onoga što nas u duši boli, odlepi i da se zagledamo u sav taj svoj bol sa prihvatanjem i hrabrošću. Mi sad imamo tu snagu Feniksa da se iznova rodimo. A to je ta moć koju naša bezuslovna ljubav, milost i oprost mogu da nam omoguće. Jer kad u nama nema nasilja, mi ni ne možemo privući nasilje.
Kad je u nama potpuni mir, sve je nemoćno pred nama, osvešćuje nas Neptun. Shvatićemo da kad se u potpunosti pomirimo sa sobom, uviđamo da spoljašnji protivnik i ne postiji, već da je oduvek bio privid i samo projekcija, simulacija unutrašnjeg neprijatelja, odnosno unutrašnje nepomirljivosti sa sobom i neprihvatanja sebe. Kada u nama probudi dublji nivo samoprihvatanja i bliskosti, on nas kao najdraži prijatelj zagrli i odlazi, baš kao i bol.
Zato dozvolite sebi taj mir, uđite u taj mir i vi budite mir, odatle kreće magija.
