Zašto CELO ZRNO?
Prema nutricionističkim preporukama, potrebno je da pojedemo dve do tri porcije žitarica od celog zrna dnevno. U Evropi, svega 23 odsto ljudi to praktikuje. Zbog toga ova tema pripada korpusu onih koje su neizbežne ako govorimo o zdravoj i osvešćenoj ishrani.
Na tragu toga, Lidl je postavio cilj da svoj asortiman proširi alternativama sa celim zrnima žitarica i postepeno poveća udeo celih zrna u svim relevantnim grupama proizvoda. S tim u vezi, priča o celim zrnima nije nedokučiva i nedostižna. Tu je, na dohvat ruke.
Od čega se sastoji CELO ZRNO?
Zrno žitarice sastoji se od klice, endosperma i ljuske. Ako govoriom o vitaminima i hranljivim vrednostima, sva tri elementa imaju karakteristike koje su veoma važne za dobro funkcionisanje našeg organizma.
1. Unutrašnji deo klice bogat je hranjivim materijama; ima znatno povoljniji aminokiselinski sastav proteina u odnosu na ostali delove zrna. Sadrži vitamine B skupa i vitamin E, kao i minerale poput magnezijuma, omega-6 masnih kiselina i važne nezasićene masnoće – bogate antioksidansima. Poseduje visok sadržaj nezasićenih masnih kiselina u uljima, što je čini vrlo nestabilnom i podložnom kvarenju. Inače, najpre je otkriveno je da je ulje u klici žitarice glavni uzrok užeglosti i tada je konstruisana mašina koja odvaja klice i opnu od brašna. Tako je nastalo belo brašno koje nije moglo da užegne ma koliko dugo bilo uskladišteno, a i slabije su ga napadali insekti.
2. Središnji deo endosperma poseduje ugljenehidrate kao neupitan izvor energije za naš organizam. Skrob koji se u endospermu nalazi, postepeno se oslobađa. Ovaj deo žitarice bogat je vitaminima B grupe, a sadrži i belančevine.
3. Ljuska žitarice, kao opna koja obavija zrno, sadrži protein i B vitamine. Najbogatija je vlaknima (celulozom), izuzetno bogat mineralnim materijama, a pored toga, u njoj se nalaze i značajne količine proteina i masti, kao i vitamina, što je čini vrlo interesantnom sa stanovištva ishrane, posebno savremene.
Ukoliko iz žitarice uklonimo klicu i ljusku, kako smo naveli iznad, ostaje središnji deo – endosperm – od kog se pravi belo brašno. Ono ima manje hranljivih materija od žitarica celog zrna.
Praistorijska kaša
Nećemo otkriti toplu vodu ako kažemo da su prve kultivisane vrste žitarica nastale nekoliko hiljada godina pre nove ere, kada je tadašnji čovek počeo redovno da ih konzumira. Ono što može biti zanimljivo, a svaka priča koja svoje korene nosi u dalekoj istoriji fakat ima svoj trivije, jeste način na koji je pračovek konzumirao žitarice. Između ostalog, drobili su ih između dva kamena i tako dobijali neku vrstu brašna koje su mešali i kuvali sa vodom. Tu masu umeli su da suše na vatri ili suncu.
Uglavnom, žitarice su se odavno našle na stolu za kojim čovek obeduje i praktično, do dana današnjeg, nisu sišle sa tog menija. Ono što se jeste menjalo, to je pristup njihovoj obradi i način pripreme.
Belo brašno, premda je godinama bilo najdominantniji vid mlevenih žitarica, nema nutritivno bogatstvo kakvo imaju neprerađena zrna. Šta se u stvari dešava prilikom obrade žitarica? Uklanja im se ljuska i klica koje su bogate nutrijentima. Na ovom mestu ne bi bilo loše da vidimo od čega se zrno zapravo sastoji (ako je celo).
Ako celo zrno žitarice stavimo u zemlju, iz njega će izrasti biljka
Na ovom mestu predlažemo 3 proizvoda iz Lidla sa celim zrnom žitarica:
Integralno pšenično brašno; Pirinač integralnog zrna; Organske ovsene pahuljice (Lidl Srbija).
Superhrana
Popisujemo žitarice koje su najzastupljenije u ishrani, kao i njihove benefite (posebno ako se koriste cela zrna):
Pšenica je poznata i kao sredstvo za detoksikaciju organizma i pročišćavanje probavnog sistema koje je propagirao Silvestar Graham, po kome se nazivaju i hlebovi od brašna celog zrna pšenice. Erulinska i fitinska kiselina u omotaču zrna deluju antikancerogeno jer se neki sastojci omotača zrna pretvaraju u materije slične hormonima i bore se protiv slobodnih radikala.
Spelta vodi poreklo iz južne Azije. Vekovima je korišćena, a onda je „zamrla“ i bila namirnica za ishranu vrhunskih trkačkih konja. Dijetetska vlakna su vrlo lako rastvorljiva u vodi, što omogućava dobru resorpciju hranljivih materija u organizmu. Zrno spelte sadrži znatno više esencijalnih amino-kiselina od pšenice. Ne opterećuju probavni sistem, organizam ih lako vari. Hleb od spelte preporučuje se sportistima.
Ovas sadrži mnogo pektina, pa se preporučuje za sniženje holesterola, ali i za bolju regulaciju šećera u krvi. Sluz zobi i danas se koristi kao dijetoterapija bolesnika posle operacije i bolesti probavnog trakta, posebno dijareje. Bogat je omega-3 masnim kiselinama, folnom kiselinom i kalijumom.
Raž sadrži prosečne vrednosti sastojaka žitarica: 74,5 odsto ugljienih hidrata, 8,2 odsto belančevina i 2,2 odsto masti, ali vlakana ima više od drugih (13,6 odsto), što je više od proseka.
Ječam je još jedan zdrav doručak za dijabetičare. Ima dva puta više proteina i gotovo upola manje kalorija nego ovas, što ga čini jednim od najboljih izbora za doručak.
Heljda baš i nije žitarica (zovu je i crno žito) jer je više slična rodu rabarbare nego žitaricama. Heljda je bogata amino-kiselinom lizinom, baš onom koja nedostaje u drugim žitaricama. Heljda je posebno dobra za osobe koje ne podnose gluten i dijabetičare jer pomaže regulaciju glukoze u krvi.
Kukuruz, kao i njegovo brašno, izvor je niacina, tiamina, riboflavina, pantotenske kiseline, folata i vitamina B6, E i K. Poseduje vlakna, karotenoide, 18 aminokiselina i esencijalnih minerala, kao što su cink, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, bakar, mangan i selen. Žuto kukuruzno brаšno je dobar izvor cinkа, minerаla vаžnog zа funkciju enzimа.
Čija semenke posebno su bogate linolenskom kiselinom i drugim omega-3 nezasićenim masnim kiselinama, vlakna i mineralima kao što su kalcijum, fosfor, kalijum, cink i bakar.
