Fig u ovom slučaju ne predstavlja smokvu, već označava spoj Fruške gore I Gastronomije.
Priča koja se degustira
Verujem da postoje dve grupe ljudi među ljubiteljima gastronomije. Prva grupa obraća pažnju na ponudu hrane, dok vino smatraju dodatkom. Za drugu grupu, vino je glavni akter, a hrana savršen pratilac. Lično, pripadam drugoj grupi, a restoran FIG je za mene neodoljiva destinacija koja spaja najbolje iz oba sveta.
Vinarija „Imperator & Salaxia“ preuzima ulogu vodiča, pružajući iskustvo sremačkog kraja u čaši vina, dok se šef kuhinje, Marko Aćimović, poigrava s ukusima na tanjiru.
Verovatno bih danima mogla da vam pričam i pišem o ovoj prvoj biodanimičkoj vinariji u Srbij, no o tome ćemo drugom prilikom.
Odmor u ritmu prirode
FIG nije samo restoran, to je poziv na odmor iz svakodnevice. Ova priča o ukusima, mirisima i jednostavnoj lepoti sremačkog kraja pruža beg od gradske gužve. Otvoren tokom cele godine, restoran donosi ritam godišnjih doba na tanjiru, nudeći tradicionalna vikend jela i mesečne inovacije koje prate prirodni ciklus. U FIG-u, formalnosti nestaju, a svaki trenutak postaje prilika za uživanje u dobroj hrani, vinu i društvu.
Za one koji žele da se potpuno prepuste uživanju, degustacioni meni predstavlja mapu za gastronomska čuda – šest, sedam jela, svako upareno sa vinom, pruža vam priliku da istražite sve nijanse lokalne kuhinje.
Emocija kroz svaki zalogaj
Namirnice koje koriste dolaze isključivo sa teritorije Srbije, s posebnim naglaskom na sremačkim proizvodima. Moram napomenuti, da kao pozdrav iz kuhinje, za sto stiže Žuna, kao dobar domaćin. Doduše u obliku svog ručno rađenog putera, prepoznatljivog pri prvom zalogaju.
FIG je čuvar tradicije, balansirajući između modernih kulinarskih tehnika i starih recepata. Ideja je bila što više koristiti lokalne namirnice i proizvode koji stižu od Sremskog Krstura na severu do Homolja na jugu. Budući da minimalno koriste namirnice koje se ne proizvode u Srbiji, na meniju nećete naići na morsku ribu, već rečnu.
Zvezda sremačke kuhinje
„Srem se kao regija, deli na dva dela, svinjski i vinski. Za mene je zvezda sremačke kuhinje svinja. Zaštitni znak Srema jesu kulen, kobasica, slanina, čvarci i mast.” dodaje Marko Aćimović, šef kuhinje
Sunday Roast: Svetska turneja ukusa
„Ideja Sunday Roast-a je da, uz standardnu ponudu, te nedelje pripremamo dva jela inspirisana kuhinjom neke zemlje.“ Ova inovacija dodaje šarm, čineći svaki nedeljni ručak jedinstvenim putovanjem kroz ukuse. Kako se Sunday Roast planira u skladu sa sezonom, ove zime očekujte od japanskog ramena do sarme, ali i mnoga druga sezonska jela, uključujući i divljač.
Kako bi opisao esenciju Fruške Gore kroz svoju kuhinju, šef Marko Aćimović smatra da je od esencijalnog značaja ono što nam priroda daje, a Sremac na najbolji način iskoristi. Maksimalno koriste gastronomski potencijal koji pruža Fruška Gora, podržavajući lokalne proizvođače i smanjujući negativan uticaj masovne proizvodnje na prirodu. Namirnice kao što su kravlji i kozji sir iz Jazka, Mošorina i Suseka, povrće i voće iz Rakovca i okolnih sela, te meso i suhomesnate proizvode trude da kupuju od lokalnih dobavljača.
Kada se na meniju restorana pojavi testo sa krompirom, koje Marka vraća u detinjstvo, poći ćemo sa njim, ali sada sa vinom u ruci.
Fotografije: Branislav Nenin; Lana Milešević; Ana Đapić; Draga Tontić