Nije to da imamo samo još jedan mlad Mesec, pa u Vodoliji, pa na 20* stepeni, nego je on i u kvadratu sa svojim dispozitorom i suvladarom Vodolije – Uranom, a sve je to začinjeno čitavim stelijumom planeta u Vodoliji. Kako kaže Madonna: ”Nothing takes a past away like the future”.
I to je zaista na snazi, dok ispraćamo Veneru i Marsa iz znaka Jarca koji su nas, najviše u emocijama, držali u nečemu starom, otrcanom, ofucanom, a sad je vreme da sa ovim mladim Mesecom napravimo mesta za novo, i uskočimo u te nove šimike za moonwalk.
Nekada ne moramo ni da znamo u kom je znaku Mesec, nego nam se sam obznani kroz osećanja, pa kad uđe u Vodoliju, krenemo da vibriramo nekim nestrpljenjem. Uhvati nas neki neobjašnjivi neizdrž, ma pundravci, da bismo nešto brže – bolje da promenimo, samo da ne tapkamo u mestu. Inicira nas ovaj Mesec u Vodoliji da i sami budemo inicijatori makar i najmanje promene, samo da ne ostanemo tu, gde ne daj Bože nešto moramo, jer tada baš neobjašnjivo to ne možemo i nećemo. Bre. Ma uhvati nas da nećemo više ni kako mi hoćemo.
Šta nam donosi Mesec u Vodoliji?
Da li se osećate kao posle udara groma, kao da vas napada hiljadu malih munja i skroz ste naelektrisani, koji se širi i kroz komunikaciju. Mesec u Vodoliji je kao transmiter koji putem telepatskih talasa prenosi kosmičku poruku ljudima da smo svi jedno i svi isti, večito zagledani u beskraj i večnost najdalje zvezde, dok nesebično pomažemo potpunim strancima kao svojim najbližima. To vam je i ono kada non-stop viđate 11:11 na displeju – sinhronicitet i serendipiti koji vas podseća da samo nebo i Uran rade za vas.
Međutim, sad kad imamo kvadrat ovog Meseca baš sa Uranom, njegovim dispozitorom, neke neočekivane okolnosti nas bude kako bismo proverili koliko smo povezani sa sobom, svojim idealima, vrednostima, te nas kroz neočekivane okolnosti, nepredvidljive ishode, vraća više našem putu autentičnosti sa kojeg smo kao neki bludni sinovi skrenuli. Milom ili silom.
Ukoliko smo odstupili od sebe i svojih principa, i pokušali da prevarimo Univerzum, on nas sad roditeljskom šljagicom, dabome, vraća na default.
Kako da prepoznamo njegov uticaj?
On (Mesec u Vodoliji), ne bi bio on, ako ne bi dozvolio sebi da bude malo otkačen. On zna da su genijalnost i ludost braća. On se umiva u svom prkosu, i parfemiše inatom. Sve na šta on ne pristaje je jednom rečju mediokritet i osrednjost. On će pre biti gori od svih drugih, nego se utopiti u masu.
Ali kako da uopše preživi, u vremenu kad je sve postala forma nauštrb smisla, nego da neprestano provocira kontriranjem i bojkotom svih formalnosti. Punk is not dead, i to samo zato što živi u ovom mesecu u Vodoliji.
Za njega nema klimanja glavom nadređenima, nema lažne poslušnosti i poštovanja lažnih autoriteta, nego ovde leži potreba da se merodavnost svakog autoriteta preispita. Da se kralj, Otac, sruši. Vodolija ne veruje u koncept da neko vlada nad bilo kim, nego najpre da svako vlada nad samim sobom. On zna da je on gazda sopstvenog Kosmosa. Da bude svoj i orginal uprkos vremenu gde čitave tekovine zahtevaju samo CTRL COPY, CTRL PASTE, on rizikuje sve da ostane ono što bi Lana Del Rey rekla “an inimitable soul”.
Vodolija je arhetip koji se usuđuje da uruši stari sistem i uspostaviti novi. To je ta rušiolačka snaga Urana, vladara Vodolije, koji poput ura(ga)na ili zemljotresa uništava do samog temelja, zarad novog progresa. I nije ona samo usmerena ka spolja, ne brinite. Mesec u Vodoliji je prvi maher samodestrukcije na najperfidnije načine i majstor samosabotaže. Kao da je kažnjen sopstvenom posebnošću i genijalnošću, te provodi čitav život poričući je jer ga one čine nejednakim sa svim drugima.
Zato je sad vreme da prepoznate sopstvenu samodestruktivnost i sabotažu. Ona se dešava sad iz polja nesvesnog, sve dok je ne osvestite. Sad je potreban dubok rad na prihvatanju svoje posebnosti, svog dara, znajući da nas on ne odvaja nego spaja sa drugima. Da zbog toga nismo prognani kao ružno pače, nego blagoslovljeni i potrebni društvu da pređe na svoju sledeću stepenicu razvoja. Zato su ovim Mesecem predstavljena magična, čudesna deca, kojima se čuda i podrazumevaju, jer znaju tajnu da život i jeste čudo.
Zato on nemilosrdno zanesen svojom radoznalošu trga sve celofane pretvaranja, prigodnosti, snobizma i manipulacije i cepa ukrasne trake života, da bi uzeo u celosti sada i odmah, surov i sirov, ali posve stvaran život, baš onakav kakav jeste. Nezasito, neutaživo. Živeti. Svakom ćelijom, svakim jedrom, svakim DNK molekulom. Zato je sad, ono večno Ekartovo sad, vreme da uradite nešto novo, nešto drugačije, nešto na svoj način, nešto premijerno, po prvi put. Pa makar to bilo da zaista volite sebe po prvi put. Jer današnja matra nije ni AUM ni OUM, nego YOLO! YOLO! YOLO! YOLO! You Only Live Once! YOLO! YOLO!
