Daljine su blizine, peva Bojana Vunturišević, a ja je nespretno pratim guštajući karak čaj, čija toplina mi greje ruke dok posmatram panoramu Beograda. Prebiram po uspomenama, lepljivim kao urme, međ koje su se uvukli pesak, moraska pena i miris kardamoma. Naš narod kaže – treća sreća. Ja volim kad je po redu. Ali volim i da kucnem vo drvo.
Sećam se kad sam bila mlađa, pa sam, s dozom ironije, govorila o ponovljenim iskustvima, ponosna što sam dolijala argumentom – nemam ja 100 života, ne sme vreme da se traći. Neka bude samo novo, novo, novo. A onda sam porasla i mic po mic ušuškala se u poznato, u dobro, u lepotu izvesnosti, u osećaj sigurnosti. Otkrila sam magiju u ponavljanju, u dubljem uranjanju u poznato, u otkrivanju suptilnosti i nijansi koje sam ranije propustila.
Tako je sa ljudima, tako je i sa mestima na planeti.
Vrednost života ne leži samo u neprestanoj potrazi za novim, u neutaživoj jurnjavi za različitim doživljajima, već i u dubljem razumevanju onoga što već imamo. Zato sam se vratila tamo gde se osećam sigurno ali i dalje znatiželjno.
Treća poseta Omanu nije samo turistički poduhvat; to je duboko lično iskustvo koje mi pomaže da shvatim vrednost usporavanja i ponovnog povezivanja s poznatim. Ali i da ne zaboravim – gde god da krenemo, osim kofera punog stvari, nosimo sebe i svoju dušu.
I sad me vi pitate – treba li da idete u Oman?
Ja to ne znam. Ali znam da ja volim ovu bliskoistočnu oazu. Volim ples sunca i peska koji zajedno stvaraju pejzaže zlatne boje. Volim utvrđene gradove koji su nemi svedoci bogate omanske istorije. Volim zvuk mora koji miluje robusne litice sa kojih dozivam kornjače. Volim kad kroz prozor automobila vidim slobodne kamile. Volim šetnju kroz njihove Wadije gde vegetacija buja i dodirujem hladnu vodu prirodnih bazena i vodopada. Volim kad ogrnem jaknu na 2000 metara nadmorske visine jer me planinski masiv Džabal Ahdar podseti da ovo nije samo zemlja peska i slane vode. Volim da pratim tok falaža kroz sela na obronicma. Volim njihovu tradicionalnu arhitekturu ali i hrabrost i istrajnost u čuvanju svog identiteta bez straha od novog. Volim miris šafrana, ukus ceđenog nara, hrskavost kunafe, šmek krema od pistaća, slatkoću svežih urmi… Volim ljubaznost i iskrene osmehe stanovništva i u najudaljenijim mestima ovog sultanata koje sam posetila.
Ja znam da nisam OMANula.
P.S. Ako sam uspela u nameri da vam u duši zaiskri želja radoznalosti, da bar preko Gugla bacite pogled na Oman, smatraću ovaj tekst uspešnim. A ako se odvažite da otputujete, sa velikim zadovoljstvom ću sa vama podeliti itinerer. Ponosna sam što je već nekoliko ljudi imalo poverenja, posetilo Oman i vratilo se sa najlepšim utiscima. Pišite mi na tadaaa.agency@gmail.com.
