Povezano
Preporučeno
Rituali su neprimetni, ali oblikuju način na koji doživljavamo svakodnevicu. Neko uživa u prvoj jutarnjoj kafi, neko ne preskače posetu pijaci subotom, a za mene, rituali su u neraskidivoj vezi sa hranom i pićem, sa mestima koja ih nude, atmosferom koju stvaraju i osećajem koji ostavljaju.
U tom kontekstu, The Bristol je jedno od onih mesta koje vas podseća da rituali nisu stvar prošlosti, već trenutaka koji nas vraćaju sebi. Ovaj hotel, arhitektonsko remek-delo Nikole Nestorovića izgrađeno između 1910. i 1912. godine, je kulturološka oaza koja odiše duhom prošlosti. Nakon više od dve decenije pažljive restauracije, Bristol, sada pod imenom The Bristol, ponovo dočekuje goste, dok istovremeno poštuje svoju bogatu istoriju i prilagođava se savremenim standardima ugostiteljstva.
Od samih početaka, bio je centralna tačka društvenog života Beograda, mesto gde su se preplitale sudbine slavnih ličnosti poput Johna D. Rockefellera Jr., Garryja Kasparova, Josipa Broza Tita i mnogih drugih. Kroz njegove hodnike šetali su umetnici, političari, diplomate i zvezde, svaki ostavljajući deo svoje priče unutar zidova ovog grandioznog zdanja.
Hajde zajedno da zakoračimo u prostorije koje kreiraju iskustvo u hotelu The Bristol.
THE COURTYARD – DVORIŠTE GDE POČINJE UŽIVANJE
Ako postoji mesto koje bih preporučila za početak upoznavanja sa hotelom The Bristol, to bi bio The Courtyard. S dolaskom lepog vremena, ova ušuškana bašta pod staklenim krovom postaje savršena kulisa za lagane popodnevne rituale poput čaše vina, neobaveznog razgovora, ili zalogaja koji budi sva čula.
Meni sa fokusom na malim tanjirima ovde nije propratni element, već deo pažljivo osmišljenog koncepta. Aranćini sa ajvarom, male punjene paprike sa đubekom i urnebesom ili domaći uštipak, mogu da budu odličan uvod u meni koji vas očekuje u restoranu, ali o tome ćemo malo kasnije. Kokteli su posebno poglavlje – „The Architect 1912“, „Kasparov’s Immortal 1999“ i moj favorit, „Rockefeller Jr.“ su takođe dobro zagrevanje, i više nego dobro.
Ako bih nešto morala da izdvojim kao posebno osveženje, onda je to kolaboracija hotela sa Kabinet pivarom. Ovaj spoj definitivno donosi nepretencioznu, ali sofisticiranu notu.
THE BRISTOL ČAJANKA
Svaki ozbiljan ritual ima svoju ceremoniju. Ako postoji gastronomska ceremonija kojoj se prepuštam bez rezerve, a trebale su mi godine da počnem da je cenim, to je popodnevna čajanka. The Library, rezervisan za goste hotela, The Courtyard i The Dining Room tokom čajanke postaju mesta gde vreme zastaje.
Ako postoji dobar trenutak za čašu šampanjca usred dana, onda je to popodnevna čajanka u hotelu The Bristol. Izbor je jasan, čaj ili šampanjac, oba podjednako dostojna rituala. Klasični English Breakfast i Earl Grey za one koji vole poznate ukuse, zeleni sa jasminom za osveženje, ili opcija sa čašom šampanjca za one koji znaju da svaki dan može biti mala proslava.
Uz piće dolazi i poslužavnik sa pažljivo biranim zalogajima: skonsi sa puterom i domaćim džemovima, vanilice koje vraćaju u detinjstvo, princes krofne sa bogatim kremom i ostale slatke đakonije. Kada razmišljam o poslasticama, ne smem da izostavim da u hotelu, na skoro svakom ćošku, možete da se poslužite bombonama i ratlukom koji potpisuje Bosiljčić, najstarija bombondžijska radnja iz komšiluka.
THE DINING ROOM
Hotelski restorani i ja imamo komplikovan odnos. Nisu mi strani, ali nikada nisu bili mesta zbog kojih bih se radovala obroku. Više puta sam se susrela sa istom pričom – lepi enterijeri, besprekorna usluga, tehnički savršena jela, ali retko nešto što ću pamtiti ili zbog čega ću se vratiti. Možda je problem u meni. Uvek tražim nešto drugačije, nešto što priča priču o mestu u kojem se nalazim. Volim kada hrana nosi lokalni potpis, kada ima karakter, kada se ne osećam kao da bih isto to mogla da pojedem u bilo kom drugom gradu, bilo kom drugom hotelu. Zato nisam znala šta da očekujem od The Dining Room-a, restorana hotela The Bristol, ali sam ušla sam bez predrasuda.
Prvi utisak je atmosfera. Tiha, ali ne sterilna. Elegantna, ali ne ukočena. Osoblje koje zna da bude prisutno, ali bez onog osećaja da neko stoji nad vama i čeka da kažete da je sve „odlično“.
A onda jelovnik…
Na prvi pogled je jasno; klasična elegancija sa finim balansom između lokalnog i internacionalnog. Meni koji ne pokušava da impresionira komplikovanim konceptima, već pažljivo bira sastojke i kombinacije koje imaju smisla.
Od predjela, tart od šumskih pečuraka bio je moj favorit sa zemljanim tonovima, nežnim kremom od parmezana i blagom slatkoćom pečene paprike koji daju znenađujuću slojevitost. S druge strane, ceviche od brancina sa komoračem i ananasom je osvežavajuć, i uvek dobar izbor za start. Nisam mogla da odolim ni potažu od čičoke sa hrskavim lukom, slaninom i penom od parmezana koji mi je nedvosmisleno pružio utehu. Ako hrana može da ima dušu, ovo jelo je imalo baš to.
Biftek sa hrskavom krompir torticom bio je savršeno pečen, bez suvišnih dodataka, samo s finim sosom od crvenog vina i aromatičnim puterom. A za one koji ne jedu meso, stejk od patlidžana sa ajvar pireom je možda jedno od boljih vegetarijanskih jela koje sam probala jer je jednostavno, ali promišljeno.
Sve u svemu, ovde nije bilo ničega što pokušava da bude nešto što nije. Nema bespotrebne pompe, nema forsirane egzotike. Samo dobra, iskreno sklopljena jela koja imaju balans, karakter i dovoljno autentičnosti da ih zapamtite.
NE PRESKAČITE MALA ZADOVOLJSTVA
Neke rituale otkrijemo slučajno, a neki postaju naši jer ih ne želimo napustiti. Možda neću svako jutro uživati u dimljenoj pastrmci sa planine Tare ili šakšuki sa bogatim paradajz sosom i začinskim biljem, ali kada to poželim, znam gde ću ih pronaći.
I da, svesno nisam ranije spomenula doručak i poslastice. Ostavljam ih vama da ih sami otkrijete, jer ako jedan ritual može da označi početak dana, onda je to doručak u The Bristolu. Ne zaboravite na poslastice jer ipak imamo još vremena do leta, a njihov Koh sa limunom ne bi trebalo da čeka na posebne prilike. Do tada, vidimo se na čajanci i na nekom novom meniju.