Povezano
Instagram je iz temelja promenio svet – ali i način na koji razmišljamo o sebi i drugima. Međutim, zanimljivo je da su efekti ove društvene mreže na naše mentalno zdravlje objašnjeni u mnogo starijim teorijama iz psihologije – a jedna nam je bila posebno zanimljiva.
Teorija socijalnog poređenja, koju je 1954. godine formulisao psiholog Leon Festinger, sugeriše da pojedinci procenjuju sebe upoređujući se s drugima kako bi stekli osećaj ličnog identiteta i samopouzdanja. Festinger je identifikovao dve osnovne vrste socijalnog poređenja.
Upward comparison (poređenje naviše) dešava se kada se upoređujemo s osobama koje doživljavamo kao superiornije ili uspešnije u nekoj oblasti. Downward comparison (poređenje naniže) dešava se kada se upoređujemo s onima koje smatramo manje sposobnim ili u lošijoj situaciji.
Dok poređenje naniže može pozitivno uticati na samopouzdanje, jer nam pomaže da se osećamo bolje u vezi sa sobom, poređenje naviše često izaziva nezadovoljstvo, osećaj inferiornosti i sniženu samovrednost.
@benthemeyliem at least we all look cute
♬ original sound – Benthe Liem
Ovaj fenomen se dodatno pojačava kroz društvene mreže. Konstantna izloženost filtriranoj lepoti, pažljivo osmišljenim životima i savršenstvu koje vidimo na Instagramu, TikToku i drugim platformama, stvara lažni standard.
Mozak teško pravi razliku između stvarnosti i obrađenog sadržaja, što dovodi do iskrivljene slike o sebi, hroničnog nezadovoljstva i dubokog osećaja neadekvatnosti.
U kontekstu industrije lepote, ovo postaje još problematičnije – jer se ideal lepote sve češće temelji na nedostižnim, digitalno konstruisanim standardima.
INSTAGRAM I TEORIJA SOCIJALNOG POREĐENJA
Teorija socijalnog poređenja (Social Comparison Theory) iz 1954. godine jedno je od najuticajnijih dostignuća u socijalnoj psihologiji. Festinger je tvrdio da ljudi imaju unutrašnju potrebu da procenjuju sebe, posebno kada ne postoje objektivni kriterijumi (kao što su testovi, merila uspeha itd.).
U tim situacijama, ljudi se okreću drugim ljudima kao referentnoj tački kako bi procenili svoje mišljenje, sposobnosti, osobine i vrednosti.
Jedan od ključnih elemenata teorije jeste da socijalno poređenje nije samo pasivna aktivnost – to je dinamičan proces. Poređenje s drugima može izazvati različite emocionalne reakcije, a kako se poređenje menja, tako se menjaju i naše emocije i ponašanja.
Na primer, ako neko doživljava upward comparison i oseća se loše u odnosu na druge, može to koristiti kao motivaciju da poboljša svoje veštine i postigne više, ali to takođe može izazvati emocionalne probleme kao što su anksioznost i depresija.
S druge strane, downward comparison može podstaći samozadovoljstvo, ali takođe može dovesti do neprihvatanja stvarnih problema i prepreka u životu.
Nije iznenađujuće da brojna istraživanja pokazuju snažnu povezanost između prekomernog korišćenja društvenih mreža i povećanih nivoa anksioznosti, depresije i niskog samopouzdanja. Istraživanje iz 2023. godine otkrilo je da je svaka sedma devojka između 16 i 24 godine imala suicidalne misli zbog poređenja na društvenim mrežama, dok je izveštaj Dove projekta o samopouzdanju iz 2024. godine pokazao da 90% devojčica uzrasta od 10 do 17 godina prati bar jedan nalog na društvenim mrežama koji ih čini da se osećaju manje privlačno.
Ko odlučuje ko je lep, a ko nije? Lepota nije statična, objektivna niti univerzalna. Istorija nas uči da se estetski standardi menjaju kroz vreme i različite kulture: od bujnih oblina kakve su bile cenjene tokom renesanse, do vitkih tela koja su popularna u savremenoj modi.
Međutim, u digitalnoj eri, moć da se definiše lepota premestila se sa umetnika i filozofa na algoritme i influensere. Digitalne platforme vođene SEO-om, poput Instagrama i TikToka, stvaraju homogene, često nerealne standarde lepote, koji se potkrepljuju filtrima i uređivanjem fotografija, piše nssmag.com.
Ove platforme favorizuju simetrična lica, glatku kožu i isklesana tela, estetski sadržaj koji se uklapa u ove kriterijume. To jača verovanje da su samo određene fizičke osobine poželjne, isključujući raznolikost i stvarajući hijerarhiju vrednosti zasnovanu na izgledu.
Daleko od filtara i pažljivo postavljenih fotografija, nema mesta za stvarno ljudsko telo, niti za one koji se smatraju ružnima. Ipak, kako Moshtari Hilal istražuje u svojoj knjizi UGLINESS, ružnoća je samo kulturni i društveni konstrukt, često korišćen da bi se marginalizovale identitete i tela koja se ne uklapaju u zapadne standarde lepote.
Da bismo obnovili zdrav osećaj samopouzdanja, od suštinske je važnosti da prepoznamo iluzornu prirodu društvenih mreža i odolimo porivu da se upoređujemo sa nerealnim standardima.
Izgradnja samoprihvatanja zahteva pažljivost, samosaosećanje i kritički pristup digitalnom sadržaju koji konzumiramo. Umesto da tražimo potvrdu od spoljnog auditorijuma, trebalo bi da prioritet damo samopomoći, stvarnim vezama i ličnom rastu.
Ali kako? Neki se okreću terapiji, dok drugi praktikuju digitalni detoks. Sve više mladih ljudi zamenjuje svoje pametne telefone sa „glupim“ telefonima ograničenih digitalnih funkcija, kako bi povratili vreme koje bi inače trošili na skrolovanje ili upoređivanje sa ispoliranim slikama na Instagramu.
Rezultat? Mnogi izveštavaju da se osećaju bolje i sigurnije u vezi sa svojim izgledom. Probajte?
Fotografije: instagram keziacook; linda.sza; brunabear; artbookps1