Povezano
U nekom trenutku, svi smo upoznali osobu koja nas je, pa zbunila, a njihova nedostupnost učinila da završimo u lavirintu emocija i misli. Osobu koja je govorila da želi bliskost, ali je činila sve da je izbegne. Slala pomešane signale, povlačila se kad postane lepo, ignorisala razgovore o emocijama, a zatim se vraćala s porukom: “Izvini, bio/la sam zauzet/a.” Ako vam je sve ovo poznato, možda ste bili (ili jeste) u vezi s emocionalno nedostupnom osobom.
Problem s emocionalnom nedostupnošću nije samo u tome što boli. Problem je što je često ne prepoznajemo na vreme, a kada je prepoznamo – skloni smo da je pravdamo. Jer „ima traume“, „nije mu niko pokazao ljubav ranije pa ne zna“, „nije on/ona kriv/a, bili su povređeni“… I možda sve to jeste istina, ali to ne menja činjenicu da emocionalno nedostupna osoba ne može (ili ne želi) da vam pruži ono što zaslužujete. Zato hajde da otvoreno pričamo: kako prepoznati emocionalnu nedostupnost i zašto je krajnje vreme da prestanemo da je opravdavamo, a da se pri tome ne osećamo loše.
Stalno vam daje „mrvice“ umesto bliskosti
Večito su zauzeti. Ili ne žele da se „etiketira odnos“. Ili se pojave samo kad njima odgovara i baš tada znaju da budu savršeni. Emocionalno nedostupni ljudi vas često drže na ivici, dovoljno prisutni da ne odete, ali nikada dovoljno blizu da se zaista osetite voljeno. Kako ih prepoznati? Uvek postoji izgovor zašto sada nije pravi trenutak, za razgovor, za vezu, za iskrenost, za „next step“.
Intimnost ih plaši, a nedostupnost im je zona komfora
Kada dođe do stvarne bliskosti oni se povlače. Ili sabotiraju ono što lepo raste. Počinju da pronalaze mane, da se preispituju, da stvaraju tenziju. Emocionalno nedostupni ljudi imaju potrebu za kontrolom i distancom, jer je to za njih sigurnije od ranjivosti. Kako izgleda? U početku vas obasipaju pažnjom, a onda, kad osetite da ste se vezali, emocionalno zalupe vrata. I ostave vas da razbijate glavu: „Gde sam pogrešila?“
Ne umeju (ili ne žele) da govore o emocijama
U razgovorima o osećanjima su defanzivni, povučeni, ili prebacuju lopticu na vas. Ako pokušate da pričate o onome što vas boli, mogu vas okriviti za „preterivanje“, „dramu“ ili „prenaglašenu osetljivost“. „Ne volim da pričam o prošlosti.“ „Nije važno šta ja osećam.“ „Ne znam šta hoću.“ – ovo nisu znaci dubine, već zatvorenosti.
Prihvatamo njihovu emocionalnu nedostupnost kao izazov
I ovde dolazimo do onog najosetljivijeg dela: zašto ostajemo? Jer želimo da budemo „oni koji će probiti led“. Jer verujemo da ako pokažemo dovoljno ljubavi, razumevanja i strpljenja, oni će se otvoriti. A često se ne otvore – nikad. Ili nas emotivno iscrpe do tačke kada više nemamo snage, a njihova nedostupnost zapravo postaje sve veća. Niko nije dužan da „spašava“ drugu osobu time što odlaže sopstvenu sreću.
Prepoznavanje ne znači osudu, ali znači postavljanje granica
Emocionalna nedostupnost najčešće potiče iz trauma, strahova i nezalečenih rana. Nije nužno zloba. Ali nije ni opravdanje. Saosećanje prema nečijem bolu nije razlog da i sami patimo. Možemo nekoga razumeti, ali istovremeno odlučiti da to nije dovoljno za nas. Da je zdrav odnos dvosmerna ulica. Da zaslužujemo nekoga ko ne beži od osećanja, već ih sa nama gradi.
Veze s emocionalno nedostupnim osobama nas nauče važnu lekciju: da ne možemo voleti za dvoje. Niti menjati nekoga ko ne želi da se menja. Ne zaboravite, ljubav nije konstantno dokazivanje. Ljubav je uzajamna voljnost da budemo tu, ranjivi, prisutni. Ako toga nema, možda nije ljubav, nego životna lekcija.
Foto: Pexels