Lični stav: Kako ne biti „očajan“?

Sanjala sam sinoć kako su se na trgu Republike u Beogradu pojavili plakati sa natpisom „Život je pun očaja”.

Kada sam se probudila, prvo što sam pomislila je to da je – neko konačno razotkrio tajnu postojanja. Šalim se. Ali, taj opšti osećaj očaja – toliko je sveprisutno iskustvo, da imam osećaj da je postalo gotovo kao neka kolektivna muka.

Ali, šta to zapravo znači biti očajan? Da li je očaj rezultat naših izbora ili samo odraz društvenih okolnosti koje nas okružuju i čine očajnima?

Analizirala sam i pokušala da odgovorim, kako se možemo distancirati od tog osećaja i pronaći način da se osećamo – pa, u najmanju ruku manje očajno.

Očaj: Stanje uma ili refleksija društva?

U svom suštinskom obliku, očaj je stanje uma koje se može javiti iz različitih razloga – gubitak posla, prekid ljubavnog odnosa, ili jednostavno, svakodnevni pritisci koji nam se gomilaju i koje nosimo na svojim ramenima. Ali, hajde da (pokušamo) da budemo iskreni – očaju prethode naša sopstvena očekivanja.

Filosofija egzistencijalizma nam može pomoći da razumemo ovu dilemu. Dakle, u osnovi, suočavanje s očajem može nas naterati da preispitamo sopstvene vrednosti i ciljeve. Kako je rekao Soren Kierkegaard – danski filozof, teolog i pesnik: Život se može razumeti ako se gleda unazad, ali se mora živeti unapred. Ukoliko želite da saznate više o njemu i egzistencijalizmu, izvolite pređite na ovaj video:

Da se vratimo mi na našu temu – iako je očaj neprijatan osećaj – on nas može primorati da razmislimo o svojim životnim odlukama i promenimo kurs umesto da se prepuštamo toj očajnoj sudbini. Da, tako je jednostavno.

Humor kao (moj) alat

Sledeći korak u oslobađanju od očaja može biti humor – bar kod mene. Kad god se suočim s situacijom koja izgleda bezizlazno, pokušavam da je sagledam kroz prizmu apsurda. Humor je jedinstven alat koji nas može osloboditi težine nagomilanog očaja. Sećam se situacije kada sam na poslovnom sastanku, umesto ozbiljnosti i dreke, okrenula stvari na šalu. Smešan komentar je preokrenuo atmosferu, i svi smo se nasmejali, pa čak i zaboravili na pritisak trenutka. Sada, kada bih vam prepričala tu istu šalu, ne verujem da bi se iko od vas nasmejao, niti da bi je razmeo, zbog toga preskačemo priču o tome.

Ovaj pristup, pristup humora nam, dakle, može pomoći da se distanciramo od negativnosti – bar na kratke staze.

Na kraju, kada su stvari baš loše, smeh nas podseća na to da i tada držimo moć u svojim rukama. Ako se ipak nasmejemo i budemo iznad situacije, demonstriramo svu svoju snagu na delu.

Snaga, zajednice

Takođe, po mom ličnom mišljenju, važno je ne zaboraviti na snagu zajednice. Ljudi su po svojoj prirodi društvena bića, i suočavanje s očajem ne mora biti solo bitka. U redu je tražiti podršku od prijatelja, porodice ili terapeuta – ako ste toliko očajni. A svi smo makar jednom bili u situaciji da od očaja ne vidimo dalje od sopstvenog nosa.

Dijalog, čak i o najneugodnijim osećanjima, može otvoriti vrata novim perspektivama. Kada razgovarate o onome što vas čini očajnima, otvarate prostor za empatiju i razumevanje, što može biti izvor neprocenjive snage. Ali, pazite na izbor sagovornika. U suprotnom, na žalost, možete završiti još očajniji nego što jeste.

Kao društvo, moramo se osloboditi stigme oko mentalnog zdravlja i posete terapeutima. Osećaj očaja je ljudski, a otvorena komunikacija o tim osećanjima može nam pomoći da prebrodimo teške trenutke. Da li znate koliko je osnažujuće razgovarati s nekim ko je prošao kroz slično iskustvo? Tako, otkrivamo da nismo sami u svojim borbama, a to je jedan od najlepših darova koje zajednica može pružiti, ali i podrška pojedinca ili stručnog lica.

A promena?

Na kraju, ne zaboravite da je očaj – privremeno osećanje. Niko nije očajan čitav svoj život. U trenutku kada se čini da je sve bezizlazno, postavite sebi pitanje: „Šta da radim, a da ne padam u još dublji očaj?” Nakon toga, zaista se pokrenite.

Na primer, kada sam se suočila s velikim profesionalnim neuspehom, umesto da se predam očaju – odlučila sam da se preusmerim na drugo zanimanje. Zanimanje kojim sam prvobitno i želela da se bavim. Prijavila sam se na kurseve, naučila nove veštine i tako preokrenula svoju karijeru. Od tog momenta očaja, došla sam do sjaja. Da, od sjaja do očaja i obrnuto.

„Svaka životna kriza nosi u sebi novu priliku.” I to je istina! Kroz životne izazove često dolazimo do novih otkrića o sebi, a trenutni osećaj očajanja može biti samo korak na putu ka nečem većem. Važno je zakoračiti i ne stojati u mestu.

Jedan (očajan) zaključak

Očaj je deo života kao takvog, ali to ne znači da moramo dugo da se zadržavamo u tom stanju. Uz pomoć zajednice i spremnost na promene, možemo pronaći put do mnogo bolje verzije sebe. U ovoj predstavi zvanoj život, zaista je važno zapamtiti: osećaj očaja neće prestati dok se mi ne promenimo.

I na kraju, ne zaboravite da se nasmejete pa makar iz očaja – tada je najslađe.

Foto: IMDb