Da, dobro ste pročitali.
Instagram je platforma koja od samog svog nastanka istovremeno oduševljava i zbunjuje svoje korisnike (još mislimo o zabranjenom voću), a ono što je počelo kao stidljiva afera sa foto aplikacijom koja jede slobodno vreme, danas je čitava nauka. Sve počinje sa kako da vaš nalog zaprati što više ljudi, kako da ostanu tu, kako da ih animirate na storijima, kako da iskoristite opise ispod slika na najbolji mogući način… Saveta i tekstova na tu temu je mali milion. I na šta se sve svede?
Manje više preporuke su slične, ili iste. Pa smo tako svedoci fotokopiranih naloga koji imaju na desetine hiljade pratilaca. U čemu je caka? Pa očigledno su to želje publike. Šta bi onda trebalo da rade oni koji su se na Instagram doselili zbog originalnih stilskih vežbi i zahvaljujući njima postali poznati i uticajni? Njima svakako ne ide u prilog da (p)ostanu isti kao i svi.
Prošli smo faze mutnih i muljavih slika, bledih, skoro belih fotografija, nameštenih piknika i izmišljenih života, super real prikaza koje niko zapravo i ne želi da vidi i dokle smo stigli? Tačno na kraj kruga. Sve je više influensera koji se umesto za besne digitalne kamere odlučuju za obične jednokratne fotoaparate sa filmom. Škljocaju u neizvesnosti (stari dobri početak fotografije), a tek po razvijanju filma dobiju jasniju ideju šta su uradili. Zatim sledi faza skeniranja papirnih fotki i kačenje na Instagram, najčešće u formi albuma od više slika.
Da li su svi oni i svi mi koji to pratimo i podržavamo napokon poludeli? Pa i ne baš. Postoji nešto duboko magično u nemogućnosti da iko zna šta se na kraju krije na negativima. Svesni smo da su nam sve tehničke novotarije na raspolaganju, ali nijedna aplikacija zapravo ne može da pruži (pa čak ni VSCO) taj istinski old school efekat. Pridružite se ovom trendu dok je još u povoju, ponovo se naučite strpljenju i sačekajte razvijanje filma, a tek onda na red stižu potencijalni lajkovi. Osvežavajuće!