Organizacija povezana sa britanskim listom The Economist, koja se bavi ekonomskim analizama i istraživanjima zemalja, tržišta i gradova, objavila je svoj Global Liveability Index – godišnje rangiranje pokrenuto 2011. godine koje meri kvalitet života u više od 170 vodećih svetskih gradova.
Konačna lista rezultat je analize stotina indikatora svrstanih u pet ključnih oblasti: društveno-ekonomsku stabilnost, zdravstvenu zaštitu, kulturu i životnu sredinu, obrazovanje i kvalitet infrastrukture. U izdanju za 2026. godinu, Kopenhagen se našao na prvom mestu drugu godinu zaredom.
Danska prestonica osvojila je 98 od ukupno 100 bodova na indeksu, ostvarivši maksimalan učinak u tri kategorije: zdravstvenoj zaštiti, stabilnosti i kvalitetu infrastrukture. Grad već dugo privlači pažnju visokim standardom života, pa ne iznenađuje što broj posetilaca neprestano raste.
„Konstantan uspeh Kopenhagena na samom vrhu rezultat je pobedničke kombinacije izuzetnih rezultata u domenu stabilnosti i infrastrukture, sjajne ponude u oblasti kulture i životne sredine, kao i visokog kvaliteta javnih usluga“, izjavio je portparol organizacije Economist Intelligence Unit.
Kao odgovor na sve veću popularnost grada, turistička organizacija Kopenhagena pokrenula je program CopenPay: projekat, započet 2024. godine i aktivan i danas, sastoji se od niza nagrada namenjenih turistima koji vode računa o svom uticaju na grad i životnu sredinu.
Ukratko, posetioci koji, na primer, sakupljaju smeće ili se kroz prestonicu kreću biciklom mogu dobiti skromne nagrade – poput besplatnog ulaza u objekte koji učestvuju u programu, besplatnih obroka ili pića, i drugih pogodnosti.
U prošlosti je Nacionalna galerija Danske nudila radionicu na kojoj su posetioci učili kako da naprave skulpture od plastičnog otpada koji su prikupili za tu priliku. Takođe, svako ko bi dokazao da je do CopenHill-a, veštačke skijaške staze izgrađene na krovu novog postrojenja za preradu otpada, stigao vozom ili biciklom, imao je pravo na besplatnu vožnju niz stazu.
Zašto je Kopenhagen toliko dobar za život?
Jedna od prvih stvari koje primetite po dolasku u Kopenhagen jeste koliko sve deluje lako. Ulice su prilagođene pešacima i biciklistima, javni prevoz je jednostavan za snalaženje.
Umesto da se borite sa saobraćajnim gužvama, dane možete provesti lutajući živopisnim četvrtima, uživajući u kafićima pored vode i otkrivajući nezavisne butike, galerije i pekare sakrivene u mirnim ulicama.
Kopenhagen je zasluženo stekao reputaciju jedne od najvećih svetskih kulinarskih prestonica. Od restorana sa Mišlenovim zvezdicama i inovativnih degustacionih menija, do lokalnih vinarija i tradicionalnog danskog smørrebrød-a, hrana je utkana u svaki segment identiteta grada.
Ljubitelji dizajna pronaći će inspiraciju svuda. Minimalistička arhitektura stoji rame uz rame sa vekovima starim palatama, saloni savremenog nameštaja u susedstvu su istorijskih crkava, dok pažljivo osmišljene muzejske postavke prikazuju evoluciju skandinavske kreativnosti.
Parkovi, kanali i otvorene obale stvaraju osećaj spokoja, dok čista voda u luci tokom toplijih meseci mami na kupanje. Možete voziti bicikl između četvrti, provesti popodne u vrtovima Tivoli ili jednostavno posmatrati brodove kako plove kanalima uz šoljicu kafe. Ova povezanost gradskog života i prirode jedan je od razloga zašto Kopenhagen konstantno ostvaruje tako visoke rezultate kada je u pitanju kvalitet života.
Koji još gradovi su se našli na listi?
Prema novom izveštaju magazina The Economist, najprijatniji gradovi za život na svetu pretežno su raspoređeni širom Evrope, Australije i Japana.
Beč, koji je držao prvo mesto tri godine pre nego što ga je pretekao Kopenhagen, ostaje na drugoj poziciji, a slede ga Melburn i Sidnej u Australiji, Cirih (koji je ipak pao za tri mesta u odnosu na 2025. godinu) i Ženeva u Švajcarskoj, Osaka u Japanu, Adelejd i Vankuver (kao jedini predstavnik Kanade), dok prvih deset zaokružuje Tokio.
Honolulu ostaje najbolje rangirani američki grad u ukupnom plasmanu, uprkos padu za dva mesta, čime se našao na 25. poziciji. Njujork je napredovao za tri mesta i sada zauzima 66. poziciju, zahvaljujući značajnom poboljšanju rezultata u kategoriji stabilnosti, što je posledica pada stope kriminala i percepcije o smanjenom riziku od terorističkih napada.
Posledice rata sa Iranom odrazile se na rangiranje gradova u regionu Persijskog zaliva, koji su zabeležili pad bodova u kategoriji stabilnosti. Najveći pad zabeležili su glavni grad Omana, Maskat, koji je potonuo za 14 mesta i sada zauzima 123. poziciju, i Kuvajt Siti, koji je pao za 12 mesta na 105. poziciju.
Ujedinjeno Kraljevstvo se oporavilo nakon prošlogodišnjeg pada bodova uzrokovanog talasom nereda i nemira. Mančester predvodi kao najbolje rangirani britanski grad po drugi put, zauzevši 52. mesto i tako prestigavši London (na 54. mestu), kao i Edinburg (na 64. mestu).
Dok se Zapadna Evropa pozicionirala kao najjači region po kvalitetu života, njen prosečan rezultat od 91,7 bio je neznatno niži u odnosu na 2025. godinu, dok je prosek Azije porastao za 0,3 na 73,9, u velikoj meri zahvaljujući višim ocenama u domenu zdravstvene zaštite, posebno u kineskim gradovima poput Fudžoua, smeštenog na jugoistoku zemlje, koji se popeo za sedam mesta na 93. poziciju.
„Povećali smo ocene za zdravstvenu zaštitu širom kineskih gradova, što odražava unapređenja nacionalnih šema finansiranja i investicija“, dodao je portparol organizacije Economist Intelligence Unit, ukazujući na novi sistem dugotrajnog zdravstvenog osiguranja u ovoj zemlji, kao i na opšte poboljšanje pružanja zdravstvenih usluga.
Iako je Damask u Siriji i dalje na samom dnu liste kao najlošije ocenjeni grad na svetu, došlo je do promena u donjem delu poretka: iranski grad Teheran pao je na 164. mesto usled rata, dok je Kijev u Ukrajini skliznuo na 166. poziciju.
Naslovna fotografija: Anja Pantelić