Povezano
Sad kad se setim kako sam poslednjih meseci svaki dan po malo putovala na Tinos, jasno je da će ta posebna energija iščekivanja doneti nešto drugačije. Neki ljudi kažu da ne vole da se pripremaju za putovanja i da im je najbolje da se samo puste u nepoznato. Moje puštanje u nepoznato traje svaki dan, ne nužno samo kad putujem. Istraživanja su vizuelna iskustva, čulna. Putujemo kroz slike i zvuke, ne tražeći činjenice o nastanku.
Tinos je uspeo da me uvuče u mirišljavi mikro kosmos gde je život jednostavan, a opet, zbog divlje prirode i neverovatne pozicije sela u brdima, oseća se neprestano uzbuđenje i dinamičnost. Usporavanje da bi se osetilo što više podseća na fino podešavanje unutrašnjih frekvenci na meru po njemu, Tinosu.
Ako zamislite da živite u malom selu na brdu gde svet gledate odozgore, kroz oblake i često snažan vetar koji čisti svaki unutrašnji nemir, tu je i kreativnost deo prirode koja se spontano preliva na vas.
Baš ovakav Tinos privukao je zanimljive ljude, koji uglavnom nisu imali prethodno iskustvo niti poreklo povezano sa ovim krajevima. Anna Zinchenko (Katsika) mi je rekla da misli da ne biraju ljudi Tinos, već Tinos sam izabere koga treba.
Tako je možda i mene pronašao. Ako ništa, da bih vam danas ispričala priču o meni dragim ljudima koji žive na Tinosu. Ljudi zbog kojih bi se vratila i pustila da nam se iskustva pomešaju kao neka njihova zanimljiva jela prepuna začina iz lokalne bašte.
Katsika Tinos
Annu sam upoznala preko Zoom-a, jer nije bila u Tinosu u vreme kad i ja. Kroz par rečenica, toplih i prepunih radoznalosti, ispričala mi je kako je došla sa svojom porodicom na Tinos, sa namerom da pronadju kuću za odmor i ostanu nedelju dana. Ostali su 3 meseca i tu se rodila ideja da otvori svoj prvi shop.
Anna je dugogodišnji fashion stilista. Znala je da želi da njen shop bude u duhu leta i uživanja. Letnji izbor odeće za odmor. Ne izbor brendova iz celog sveta, već njena slika žene na Tinosu ili nekom drugom ostrvu. Shop je nazvala po malim kozama, maskotama ostrva. Katsika. Inspirisana ženama u Ukrajini i ručnim radom, napravila je svoju kolekciju, artisan košulje i suknje sa vezom. Ovaj deo mi je bio posebno interesantan jer podseća i na naše žene i ručni rad koga ima sve manje.
Anna je topla i kreativna, dok priča oseća se energija stvaranja. Lagano i promišljeno. Nadahnuto je pričala o Tinosu i umetnicima koje ovo ostrvo privlači.
Katsika je mala, letnja oaza za ljubitelje slobode, laganih materijala i detalja koji se pamte.
Taxidi Tinos
Taxidi Tinos je galerija ili multimedijalni prostor u samom centru grada Hora. Nastao je iz zajedničkih snova bračnog para Virdžini Mujs (Francuskinja-Belgijanka) i Mantosa Kalumenisa (Grk, sa Tinosa, selo Kardiani) da naprave nešto za sebe na Tinosu.
Nakon ozbiljne karijere širom sveta u dizajnu, umetnosti i modi, došli su na Tinos i stvorili ovaj neobično miran prostor u kući sa dvorištem, gde je nekada davno radio veliki umetnik sa Tinosa.
Prostor je osmišljen za ljude koji źele da uče i upijaju život: da uspore, otkriju, slušaju, povežu i dele. Mala porodica umetnika, oaza stvaralaštva. Inspirisana kikladskom i grčkom umetnošću, Taxidi Tinos ipak ne predstavlja samo grčke umetnike, već radoznalo istražuje i dovodi nove umetnike iz celog sveta na umetničku scenu Tinosa i Grčke.
U razgovoru sa Virdžini osetila sam koliko je važno da prostor u kom radimo, specijalno ako je umetnost u pitanju, liči na nas same. Ona je sofisticirana i puna poštovanja prema životu u svom najsnažnijem obliku. Jednostavnost kao priča za sebe i luksuz u vreme izgubljenih identiteta i hipsterskih projekata.
Ovde možete da odmorite svoje oči, kupite sebi malu uspomenu na Tinos u vidu mini skulpture od gline od Diane Alexandre, naučite o grčkoj mitologiji iz odličnog izbora knjiga, upoznate neke nove dizajnere koji prave zanimljive šešire ili nakit, i na kraju, sednete u dvorište gde se potpuno predate opojnim mirisima jasmina i pržene kafe, uz zvučnu podršku razgovora nevidljivih ptičica.
Trela Tinos
Carol je iz Francuske. Studila je umetnički fakultet i uvek je živela u svetu kreativnosti. Još od detinjstva je volela da skuplja umetničke predmete. Pre 18 godina je došla na Tinos na odmor i zaljubila se u ostrvo. Želela je da napravi kuću u selu sa dvorištem i dugo je tražila ovakvo mesto…
Ovde je počela da radi restauraciju nameštaja prvo za sebe, a onda i za ljude koji su dolazili kod nje u kuću i divili se raznim predmetima koje je Carol sama obradila.
Trela nije samo antique shop, već mesto gde žive umetnički predmeti iz celog sveta koje je Carol pronašla i pažljivo ih vratila u život. Prostor podseća na pozorišnu scenografiju sa starim, obradjenim detaljima nameštaja, slika, knjiga, posudja, keramike. Carol takodje ima i prostor za radionice i voli da prenosi znanje koje je stekla u renoviranju nameštaja.
“Oduvek sam bila opsednuta prošlošću. Kad sam bila mala, imala sam običaj da razgovaram sa rodjakom sa fotografije koja je stajala u dnevnoj sobi moje bake. Zamišljala sam da su ljudi sa fotografije živi. Tako je i sa predmetima. Verujem u energiju koja živi u predmetima”.
“Svaki predmet u ovoj radnji ima svoju priču. Znam gde sam ga kupila i od koga, znam joj prošlost. Kada prodam neki komad nameštaja, želim da znam gde ide, gde će joj biti mesto. Volim da učestvujem u životu predmeta koje sam pronašla”.
JeJeTrela u prevodu sa grčkog znači “malo luda”. Lokalci je ovde ne zovu po imenu i prezimenu. Zovu je Carol Trela.
Zosma
Ah, Zosma je mesto koje nije lako opisati. Zosma je Theo, umetnik, dizajner, virtuozo. Konceptuelni umetnik. Vizionar. A onda i topli, duhoviti mladi čovek koji zavodi svojom posebnošću.
Theo Anastasato je rodjen u Njujorku i ima austrijsko i grčko poreklo. Studirao je modni dizajn na prestižnoj Centar Saint Martins školi u Londonu i radio za Vivijen Vestvud u Londonu i Tokiju.
A onda je poželeo da razvija svoj umetnički talenat i došao je na Mikonos, a zatim pre par godina na Tinos.
Njegov stil najviśe podseća na eklektični miks: predmeti koji slave grčko nasleđe i često spajaju duboke istorijske i verske motive sa savremenom modom. U svemu tome ima dosta humora i ličnog promišljanja o savremenom svetu.
Teo koristi razne tehnike i mix medija. Omiljeni su mu dekorativni kolaži inspirisani kolažima od papira ili akvarela koje obnavlja šivenjem slojeva svile, lana i metalnih niti.
U centru njegovog studija se nalazi stara šivaća mašina.
Jedan od projekata mu je bio inspirisan ritualom pravljenja grčke kafe. E da, kad smo kod kafe, Theo obožava svoje komšije i oni njega. Ponekad sašije nešto za svoju dragu komšinicu koja obožava Versace stil iz 80-tih.
Theo me podseća na kostimografe u pozorištu koji uvek nose sa sobom uzorke najzanimljivihih materijala, skice i po neku zihenadlu u reveru ako je potrebno na licu mesta nešto popraviti.
On može lako da postane vaš dragi prijatelj koji vam pomogne da svet okrenete natraške, kao dete koje se igra i napravi remek delo od igle, konca, perlica i metalnog detalja u obliku vašeg uha ili nosa (ko razume, pričaće dalje🤣).
Sabrina Binda
Jedinstveni i delikatni atelje keramike u centru Hore. Sabrina kreira keramičke šolje, tanjire, lampe sa izraženim umetničkim izrazom. Njena energija i elementi koje stvara kao da izlaze iz prirode, dišu sa ostrvom i ljudima koje privlači ovo mirno i sofisticirano mesto.
Sabrina je photo stilista iz Pariza. Već dugo živi sa porodicom na Tinosu.
Njen rad ide u 2 pravca: upoznavanje odraslih i dece sa zanatom kroz kurseve i radionice, kao i istraživanje i produkcija poružbina od keramike i jedinstvenih predmeta.
Bilo da je u pitanju zemljano, kameno posuđe ili porcelan, na točku, modeliranje ili kalupovanje, njen rad se fokusira na funkcionalne i prefinjene forme, u potrazi za tačkom ravnoteže između krhkosti i trajnosti. Posebno je razrađivala i sopstvenu seriju emajla.
Trenutak kada stanete i duboko udahnete. Mesto stvaranja gde se ukršta energija Tinosa i nas uključenih prolaznika, ljubitelja ili nekog ko nosi sa sobom nadahnuće i razmenjuje ga sa umetnicom.
Ovde zastajem, vreme je za razgovore sa sobom. Susret sa Sabrinom je zaokružio moje istraživanje Tinosa. Sada je vreme za tišinu, zatvaram oči i samo jednostavno dišem, udah, izdah.
Do nekog sledećeg susreta.
Piše Nataša Nikodijević Savin @myjourney.rs
Fotografije Senja Vild @senjamafn