Mokroluški sourdough hleb je deo moje rutine mesecima unazad. Oduševila me ideja da se sveža vekna hleba dostavi na kućnu adresu, da se radujem tom jutru jer znam da će doručak biti poseban. Brzo sam saznala da iza Mi Hleba stoje Časlav i Teodora Ljubičić, par koji je odlučio da strast prema pekarstvu pretvori u profesiju.
Asortiman je rastao, i pored hlebova su spremali razne banove (lični favorit – kardamom ban!). Zatim se proširio Mi Hleb tim, a onda su otvorili i prvu pekaru. Pored redovne ponude, svako malo uvode nove poslastice, a vikendom se sada može poručiti i limitirana ponuda tzv. vikend sendviča. Kafa je jednostavna, filter kafa da zalije zalogaj peciva. Najdraži deo svega je ipak taj da je Mi Hleb u svojoj srži priča o snazi zajednice, i avanturi koja iz toga nastaje.
Krenemo ispočetka – kako ste se upoznali?
Teodora: Na vrlo neromantičan način – preko Instagrama. Ipak ja volim da pričam priču o tri hleba i Mokroluškom sujeverju: fora je da na Bogojavljanje (kada je igrom slučaja i Časlavljev rođendan) umesiš 4 hlepčića, tj. loptice testa i da u tri kuglice ubaciš papirić sa imenom, a da jednu ostaviš praznu; ubaciš ih u ključalu vodu i koja prva ispliva – za tog ćeš se udati! Tada smo tek krenuili da se dopisujemo, ali mi je falilo jedno ime, i ja šta ću. Naravno nisam mu rekla da mi je baš on isplivao, nije me ni pitao, pitao me je samo da li sam zadovoljna izvlačenjem.
Mi Hleb je brzo prerastao iz početničkog poduhvata u brend hlebova i peciva sa kojima su svi upoznati. Kako je došlo do toga? Da li vam je to bio cilj od starta?
T: Časlav je neko vreme eksperimentisao sa kiselim testom iz hobija, i nekako je ubrzo počelo da se podrazumeva da pravimo hleb i za porodične ručkove, i da ga nosimo prijateljima na poklon. Paralelno sa tim smo maštali kako radimo nešto naše, nešto što je Mi, tako smo i došli do imena.
Spontano smo odlučili da kreiramo grupu na Telegramu preko koje bi se poručivao hleb glasanjem na pollu, da bi dva dana kasnije pekli i dostavljali ljudima hleb na kućnu adresu. Tako smo stvorili zajednicu prijatelja koji čine Mi sa nama, i koji su nam pomagali da usvaršavamo proizvod. Onda smo napravili i Instagram za sve koje nemaju Telegram, i stvar je uzela maha.
Da se vratimo na osnove, koja je razlika između običnog hleba iz pekare i sourdough hleba?
Časlav: Hleb od kiselog testa umesto industrijskog kvasca narasta uz pomoć startera iliti maje. To je zapravo kultura kvasnica i laktobacila koja vrši sporu fermentaciju, i koja sourdough hleb čini nutritivno dominantnijim od standardnog hleba, smanjuje mu glikemijski indeks, nivo glutena, pa je tako i lakši za varenje. Naš starter je kao naš tamagoči, ima četiri godine, hranimo ga svakodnevno, a za uzvrat on daje našim hlebovima prepoznatljiv kiseo ukus.
Ljudi lako prepoznaju stvari koje narastaju iz ljubavi
Šta je najkompleksnije u procesu pravljenja hleba? I koliko je zapravo vremena potrebno da se napravi jedna vekna?
Č: Hleb je naizgled veoma jednostavna stvar – brašno, voda i malo soli. Ipak kad se uđe u finese, mnogo faktora koji proces čine kompleksnim – sastav brašna, procenat vode, temperatura, broj premesa. Ceo proces traje dva dana, tako da danas krećemo da mesimo hleb koji ćete prekosutra topao naći na našim policama.
Teodora, uz šta najviše voliš da jedeš MI Hleb? Časlave, a ti?
T: Ja sam nedavno otkrila kombinaciju maslinovog ulja i zataara. Planiramo da i takve stvari služimo u pekari, jedno parče za sesti i pojesti.
Č: Pavlaku.
Ko se još pridružio timu od kada ste otvorili vrata Mi Hleba na Vračaru?
Č: I pre otvaranja u dostavi nam je puno pomogao Serjoža, svako ko je imao sreću da mu dostavi hleb zna o kakvom profesionalizmu se radi. Mark se nedavno pridružio radionici, i ispostavilo se da je suvi talenat, trenutno radi na usavršavanju svog recepta za demi baget, a od kako smo se skućili na Vračaru u timu nam je i Doroteja, čiji osmeh je odmah postao front face Mi hleba.
Pre nego što ste otvorili radnju dostavljali ste svež hleb i peciva na adresu vaših kupaca. Kakvo vam je to bilo iskustvo, upoznavajući se sa mušterijama na taj način?
T: Veoma izazovno, zahtevalo je dosta logistike, popisivanje porudžbina i kreiranje rute, a onda te ujutru, nakon dugog pečenja i pakovanja hleba, dočeka beogradski saobraćaj. Na puno dostava smo zakasnili, pomešali hlebove, banove, adrese.
Ali sa druge strane, svi ti ljudi koji se raduju toplom hlebu, i koji su odložili doručak da bi te sačekali, i osmesi koje razmenjujemo dok delimo tako nešto jednostavno kao što je vekna hleba, zaista je posebno iskustvo. Posle svake dostave bismo seli i prepričavali koga smo sve tog dana upoznali. Nadamo se da ćemo uskoro opet moći da vratimo našu linijsku dostavu, pogotovo zbog stalnih mušterija koji žive daleko od Molerove 45.
Mislim da mnogi ljudi danas traže hrabrost, inspiraciju, pravi trenutak, kako bi pokrenuli nešto svoje. Kako ste je vi pronašli i koji biste savet podelili drugima?
Č: Mi smo je pronašli u igri. Stalno kad krenemo nešto da se presabiramo i brinemo kažemo jedno drugom: igramo se, doći će sve što treba. Podrška je jako bitna, i međusobna, ali i od okruženja, a ima je svuda. Ljudi lako prepoznaju stvari koje narastaju iz ljubavi.
Foto: Katarina Stefanović
