„Pas de deux – Ples udvoje na vrhovima prstiju“, donosi svedenu, ali moćnu interpretaciju dijaloga između violine i baleta u utorak, 5. maja u 20 časova, u Sava Centar. Ovo nije klasična predstava, već intiman scenski dijalog dvoje umetnika, Svetlane Zaharov i Vadima Rjepina, koji su, osim što su partneri u privatnom životu, uspeli da kreiraju format gde muzika i ples ravnopravno dele prostor.
Pas de deux predstavlja spoj čiste estetike pokreta i zvuka, gde publika neće pratiti samo jednu vrstu umetnosti, već kulturni spektakl.
Od Ženevskog jezera do svetskih scena
Ideja za ovaj nastup, u svetu poznat kao Pas de deux for Toes and Fingers, nije proizvod marketinške strategije, već spontanog dogovora tokom šetnje obalom Ženevskog jezera 2018. godine. Zaharova i Rjepin su godinama testirali različita dela i menjali repertoar dok nisu došli do balansa koji briše granicu između violinskog koncerta i baleta. Program se kreće od virtuoznog Paganinija do savremenih nota Astora Pjacole, nudeći presek klasične tradicije i modernog senzibiliteta.
Svetlana Zaharova kao definicija preciznosti
Svetlana Zaharova nosi titulu Prima ballerina assoluta, retko priznanje koje u svetskom baletu dobijaju samo oni koji postave nove standarde generacijama. Njena karijera često se opisuje kroz brojke koje govore za sebe. Rođena u Lucku, obrazovanje je započela u Kijevu, a već sa 15 godina je kao najmlađa učesnica na prestižnom takmičenju u Sankt Peterburgu dobila poziv za završnu klasu Vaganova akademije.
Sa samo 18 godina postala je primabalerina Marijinskog teatra, da bi kasnije svoju poziciju učvrstila kao prva zvezda Boljšoja i jedina aktivna prima ballerina assoluta na svetu. Iako je nosilac titule étoile milanske Skale i brojnih državnih priznanja, ona ističe da je u umetnosti najzanimljivije ono što tek dolazi.
Svetlana je jedina balerina u čitavoj istoriji prestižne Vaganova akademije u Sankt Peterburgu kojoj je dozvoljeno da preskoči ceo jedan razred i iz prve godine pređe direktno u završnu, diplomsku klasu.
Pored scenskih uspeha, ona danas aktivno oblikuje budućnost umetnosti kao rektorka Moskovske državne akademije koreografije (Boljšoj baletske akademije), institucije koja je nedavno proslavila neverovatnih 250 godina postojanja.
Vadim Rjepin kao majstor tona
Vadim Rjepin je muzički put započeo skoro slučajno, sa pet godina je u muzičku školu u rodnom Novosibirsku upisan na kurs violine samo zato što su sva mesta na harmonici bila popunjena. Rjepin je još kao dečak iz Sibira postao senzacija, pobedivši na takmičenju „Queen Elisabeth“ u Briselu sa samo 17 godina kao najmlađi učesnik ikada. Čuveni Jehudi Menjuhin ga je opisao kao najsavršenijeg violinistu kojeg je ikada čuo. Rjepin u Beograd donosi zvuk neprocenjivog instrumenta, violine Stradivari „Rode“ iz 1733. godine, kojom vlada sa hirurškom preciznošću i dubokom emocijom.
Rjepin je i osnivač i umetnički direktor velikog Transsibirskog festivala umetnosti. Za svoj doprinos kulturi dobio je najviša priznanja, uključujući francusku titulu Viteza reda umetnosti i književnosti (Chevalier de l’Ordre des Arts et Lettres) i prestižnu nagradu Victoire d’Honneur.
Velika ekipa na sceni
Uz Zaharovu će nastupiti i trojica prvaka Boljšoj teatra Artemij Beljakov, Mihail Lobuhin i Igor Cvirko, donoseći vrhunsku tehniku moskovske škole baleta.
Igor Cvirko je poznat po neverovatnoj harizmi i dramskoj snazi na sceni, zbog čega mu često poveravaju uloge moćnih i kompleksnih likova poput Ivana Groznog. Status prvaka Boljšoj teatra zvanično je dobio 2022. godine, a beogradska publika će ga prepoznati po specifičnoj energiji koja mu je donela titulu za najbolji duet na svetskom festivalu Dance Open, gde je nastupio sa slavnom Ekaterinom Krisanovom.
Mihail Lobuhin, iako je zvezda moskovskog Boljšoja, Lobuhin je zapravo „dete“ Sankt Peterburga i čuvene Vaganova akademije. Pre nego što je prešao u Moskvu, bio je solista Marijinskog teatra. Svetsku slavu je učvrstio ulogom u baletu „Spartak“, koja se smatra jednom od fizički najzahtevnijih muških uloga u istoriji baleta, a on je jedan od retkih koji je izvodi sa takvom silinom da ga kritičari nazivaju delom „zlatnog trija“ muških igrača.
Artemij Beljakov je primer modernog renesansnog umetnika u baletu. Diplomirao je na Boljšoj akademiji 2010. godine, ali pored toga što je vodeći solista, on je i nagrađivani koreograf. Na festivalima često izvodi sopstvene komade, poput dela „Sospiri“, a u Beogradu je upravo on jedan od ključnih partnera Zaharove u najsuptilnijim duetima, za šta je 2020. godine dobio prestižnu međunarodnu nagradu „Léonide Massine“ kao igrač godine.
Muzičku potporu čitavoj večeri pružiće Beogradski kamerni orkestar, ansambl koji je pod vođstvom Miljane Popović Materni već stekao ozbiljan međunarodni renome nastupima u Hamburgu i Južnom Tirolu.
Sava Centar, sa svojom renoviranom Plavom dvoranom i najmodernijom akustikom, idealna je baza za ovaj spoj tehničkog savršenstva i umetničke vizije.
Ulaznice su već u prodaji putem Tickets.rs i na Ticket Vision prodajnim mestima, bez suvišnih reči, 5. maj je termin za one koji cene umetnost koja ne pravi kompromise.