Zato što su ovo teme o kojima se priča mnogo, pa smo rešili da ih rezimiramo i razbijemo jedan po jedan mit u vezi sa određenim navikama u ishtani.
MIT I: Doručak je najvažniji obrok i nikako ga ne treba preskakati
Verovatno ste odrastali uz verovanje da je doručak obavezan i kako njegovo preskanje može dovesti do prejedanja – kasnije u toku dana. Koliko god ovo imalo smila, donekle, studije pokazuju drugačije. Većina onih koji ne jedu doručak unesu manje kalorija jer se – ceo jedan obrok preskače. Pored toga, kada praktikujemo duži period bez hrane, a to se dešava pri intermittent fasting-u (a.k.a gladovanju), naš metabolizam se ubrzava jer smo mu dali dovoljno vremena da svari hranu od prethodong dana. A onda sve ovo gore rečeno povlači i stabilan šeċer u krvi, a studije čak pokazuju i da se markeri inflamacija u organizmu smanjuju.
MIT II: Treba jesti manje, a češće obroke u toku dana
Kada jedemo često u toku dana (svaka 2-3 sata po malo) mi ne dajemo našem organizmu vremena da svari hrani jer mu se konstantno dodaje još. Zamislite samo kada bi dodavali stalno gas u auto, a da ga zapravo ne vozite? Jos jedna negativna strana učestalih obroka je da se vaš orgnizam navikne na hranu i taj neki koninuirani doliv, pa onda, kada niste u mogućnosti da prezalogajite nešto, padate u krizu. Naravno, moram napomenuti, izuzeci ovom pravilu su trudnice i oni koji imaju insulinsku rezistenciju i dijabetes. Dobro izbalansirani, obroci na svaka 3-4 sata apsolutno su preporučljivi.
MIT III: Najbolji način da se izgubi težina je sa nisko kaloričnim dijetama
Nisko kalorične dijete možda jesu najbrži način da se izgubi težina, ali dugoročno – adaptacija organzima na ovakvu vrstu ishrane može da dovede do usporavanja metabolizma, hormonskog disbalansa (jer je većina nisko kaloričnih dijeta bez masti), kao i skoro siguran povratak težine koja je izgubljena. Pritom većina dijetalne, niskokalorične hrane je nutritivno siromašna, a hrana koja je nutritivno bogata – kao što su, na primer, avokado ili orašasti plodovi, kompletno su van granica.
MIT IV: Ishrana bogata mastima diže holesterol
Ovo je mit u koji mnogi veruju, iako je u pitanju potpuno vzastarela teorija. Masti ne povisuju trigliceride u krvnim sudovima, već to čini višak ugljenih hidrata – u dijeti. Kada unosimo suviše prostih ugljenih hidrata, taj višak koji organziam ne potroši kao energiju vezuje se za masti i uz pomoć toga te masti dospevaju do krvnih sudova gde se talože. Zdrav unos složenih ugljenih hidrata, dobrih masnoća i proteina su put do odličnog holsterola.
MIT V: Od ugljenih hidrata se goji
Prvo, nisu svi ugljeni hidrati isti. Povrće, voće, starinske žitarice (raž, spelta, heljda, proso) i mahunarke bogati su ugljenim hidratima, ali njihov veliki sastavni deo zapravo čine vlakna, koja ne samo što nas drže sitim već su i esencijalna za zdravlje stomaka. Problem nastaje sa hranom bogatom ugljenim hidratima kao što su prerađeni šećer (torte, kolači, sokovi). Drugo, količina ugljenih hidrata diktira kako će se razložiti u našem organizmu u odnosu na sve drugo što smo pojeli tog dana. Tako da, nema razloga da se plašimo tog jednog kroasana ili jednog tanjiara predobre testenine.
Nije mit, već velika istina: Balans, to je sve!
Slike: Osnova Zdrave i Ukusne Ishrane
Fotografije: Marija Stjepanović (@marija.foodphoto)
