Prehrambeni aktivizam je nešto što svako od nas može da primeni, a da se pritom ne udalji miljama daleko od svojih usvojenih navika! Vreme je da otvorimo ovaj dijalog:
Ekološki izazovi tiču se svih nas, zbog čega ne bi bilo loše da pronađemo konkretne načine da im adekvatno odgovorimo. Ulog je veliki – zdravlje svih nas, posebno naših naslednika i planete, u totalu. Među brojnim aktivističkim tendencijama, postoji i ona koja se tiče hrane i ishrane. Reč je o aktivizmu u ishrani i tiče se hrane za bolje sutra.
Na ovom mestu upoznajemo se sa tim šta je prehrambeni aktivizam i na koji način njegovo praktikovanje može naš način života da približi prirodi, očuvanju njenih resursa i kreiranju boljeg okruženja za život, rad i stvaralaštvo.
Hrana i emocije
Kao ljudi, imamo neraskidivu vezu sa hranom. Ona je istorijska. Imamo svoje omiljene grickalice, jela, poslastice, hranu povezujemo s uživanjem… Sa emocijama i sećanjima. Ova veza je, s tim u vezi, i pitanje budućnosti.
S druge strane, nemali broj ljudi uopšte nema hranu. Dok uživamo u svom omiljenom obroku, teško da razmišljamo o ekološkim dilemama i etičkim izazovima sa kojima je proizvodnja hrane povezana. Iako se nekome čini da je ta tema nešto što ne bi trebalo da ga zanima, posebno ne u ovako kratkom životu koji nam je na raspolaganju, ali upravo se o tome i radi – nismo sami.
Prehrambeni aktivizam je, između ostalog, način da se osvetle pitanja o održivosti, rasipanju i distribuciji hrane, poljoprivrednim praksama… Nakon što se ta pitanja osvetle, postaju diskurs o čijoj smo važnosti svesni i informisani. Nakon edukacije, može da usledi akcija.
Veggae
Reklo bi se da najkonkretniji primer prehrambenog aktivizma dolazi u vidu vegetarijanstva i veganstva. Razlozi za izbacivanje proizvoda životinjskog porekla iz ishrane mogu biti različiti, ali u nemalom broju slučajeva reč je o konkretnoj brizi za životinje.
Podstaknuti zloupotrebom životinja, koje se uzgajaju za klanje i drže u izrazito nepovoljnim uslovima – aktivisti se zalažu za izmenu takvog stanja stvari i korigovanje takvih procesa. Pored toga, postoje i inicijative da se spreči rasipanje hrane u supermarketima i prodavnicama tog tipa. Neprodata hrana, na ovaj način, trebalo bi da završi kod dobrotvornih organizacija ili u „bankama hrane“.
Ako bi ih trebalo pobrojati, ključne oblasti koje za potrošače mogu stvoriti održivije mogućnosti su:
- Odgovorna nabavka ključnih sirovina poput palminog ulja, soje, kakaoa, čaja, kafe, drveta i proizvoda od papira
- Odgovorna nabavka ribe i morskih plodova kao i zalaganje za zaštitu kritičnih ribarskih područja i ribljih fondova
- Zalaganje za osvešćeniju i održiviju ishranu i održiviju kupovinu
- Smanjenje bacanja hrane
Dobre prakse
Važna stvar u vezi sa prehrambenim aktivizmom je to što svako može biti njegov deo. Pogotovo ako govorimo o rasipanju hrane. Nekontrolisanim bacanjem hrane propuštamo priliku da se odgovornije ponašamo prema paneti koju nastanjujemo.
Rešenje? Doniranje hrane dobrotvornim organizacijama ili otvoreni razgovor na ovu temu. Ovaj vid aktivizma, s tm u vezi, ne mora biti institucionalno eksponiran – dovoljno je da krenemo od sebe i vlastitog „dvorišta“. To će napraviti razliku. Deo dobrih praksi možemo pronaći u knjizi Food Activism Today.
Kako bi se rešio izazov otpada hrane, neophodno je merama obuhvatiti kompletan lanac snabdevanja. Kroz holistički pristup ka održivoj, pravednoj i zdravoj proizvodnji hrane, moći ćemo dugoročno da smanjimo (i na kraju eliminišemo) otpad.
Primera radi, francuski startap Finiks bavi se pružanjem konsultacija supermarketima kako bi poboljšali celokupan proces poslovanja i smanjili otpad od hrane na holistički način. Francuska je, premda nije za poređenje sa Srbijom ali jeste primer dobre prakse – uvela novčane kazne za uništavanje neprodatih proizvoda koji su podobni za konzumaciju.
Ostale teme iz našeg specijala HRANA ZA BOLJE SUTRA powered by Lidl Srbija možete pogledati OVDE.
BURO. Promo
